СПЦ и верници славе Свету Петку

Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка, која је једна од најпоштованијих светитељки у српском народу. Празник преподобне Параскеве СПЦ и православни верници славе сваке године 27. октобра, односно 14. октобра према Јулијанском и богослужбеном календару СПЦ. Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

Света Петка живела је крајем 10. и почетком 11. века пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. Света мати Параскева на иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва. У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Келемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.

Света Петка је историјска личност сврстана у ред светих и једна је од највећих мисионарки хришћанске вере. Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашију у Румунији долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ. Жене свих вера и нација посебно јој се обраћају сматрајући је заштитницом. Култ ове светитељке у Србији је добио на снази крајем 14. века, после Косовске битке и у време почетка турске владавине, када су многи умни и духовни људи нашли уточиште у српској земљи.

Прве записе о Светој Петки оставио је Григорије Цамблак, а међу њима је и опис преноса њених моштију из Видина у Србију и до Београда (1403.године) и то заслугом монахиње Јефимије и кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита. Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

 Према народном предању, капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине. Данашња капела, место ходочашћа где се сваке године на Петковицу окупљају многобројни верници, изргађена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.

У новосаграђеној крстионици уз капелу Свете Петке обављају се крштења верника уз поштовање изворног хришћанског ритуала - погружавањем. Празник ће прославити и београдска цркве Свете Петке на Чукаричкој падини и друге многобројне цркве у Србији и другим православним земљама које велико поштовање указују светитељки, преноси Танјуг.