Реформом до нових плата у науци
Недавно изложеним предлогом реформе система плата у науци, коначно се назире крај преговорима о увођењу реда у зараде истраживача у Србији, које представници Синдиката науке, под паролом „За достојанственији рад у науци”, воде са премијерком Аном Брнабић од протеста 2021. године. Бар за већи део овдашње научне заједнице, ако изузмемо оне истраживаче који се налазе у највишој, најпрестижнијој, такозваној А1 категорији. Научници су одавно незадовољни категоризацијом плата која се, упркос променама и напретку који су многи од њих остваривали у раду, није мењала десет година и која им је, захваљујући још важећој расподели истраживача на шест категорија и пет звања, наменила чак 30 различитих висина зарада. Чији је месечни распон за исто научно звање, али у различитој од шест категорија у које су сврстани, дуже време био готово једнак приближној просечној плати у Србији.
Како за наш лист прецизира др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке, тај расцеп у зарадама је такав да истраживачи у истом, најпрестижнијем звању научног саветника, који су у различитим (А1 и А6) категоријама имају разлику у висини плате од по 70.000 динара месечно. Разлика од око 600 евра на месечном нивоу отприлике је једнака и за остале категорије, сем за почетнике који још нису докторирали (А4 и А6), али које треба и задржати у Србији, код којих је тај распон око 50.000 динара на месечном нивоу.
Предлог решења, односно реформе плата научника, др Јелене Беговић, министарке науке, недавно представљен Заједници института Србије, састављеној од 68 института од националног значаја, као и научних и истраживачко-развојних установа тог типа, темељи се на пет основних принципа. Први је једна плата по научном звању, други повећање најнижих зарада, трећи да неће долазити до смањења плата, четврти је постојање финансијске мотивације за напредовање у звањима, а пети награђивање најбољих.
Mинистарка Беговић подвлачи да шест месеци раде на овом предлогу решења и да им уопште није лако да направе „систем који треба да уведе ред међу плате за научника”. На тај ред чека се деценију, истиче др Јововић, која је научни саветник. Она подвлачи да је министарство прихватило оно што је синдикат тражио: да неће бити смањења плата и да су уведени коефицијенти по звањима, али да још нису задовољене све научне категорије, првенствено она највиша А1. Након тога министарка се састала са синдикалцима и разговарала о спорним питањима. Синдикат науке је потом одржао и седницу свог републичког одбора на којој су разговарали о пет принципа које је предложило министарство. Републички одбор Синдиката науке подржао је предлог модела плата који је представило министарство.
„Будући да је Влада Србије усвојила буџет, са министарком смо првенствено разговарали о његовом делу намењеним за науку, питали смо је како теку измене Закона о науци и промене правилника о избору у звање. Али главни акценат разговора био је на систему плата и буџету”, истакла је Јововићева.
Она је подсетила да је синдикат у почетку тражио да сви који имају научна звања уђу у А1 категорију, сем почетника, што би изискивало додатне три милијарде динара за плате, али су од премијерке добили одговор да тих пара нема. Затим су наставили са преговорима, изменили принципе и затражили да не буде смањења плата научника, да зараде по звањима буду загарантоване, па да не може као сада неко, на пример, из категорије А1 са нижим звањем да има вишу плату од вишег научног сарадника у категорији А4.
„То је прихваћено, и овим предлогом министарства бришу се категорије и уводи основна зарада по звањима. Проблем је за научнике из највише категорије А1 што, према новом предлогу, када држава буде повећала плате за 10 одсто у јануару 2024, њима не следује увећање, већ им се замрзавају плате док сви не достигну њихов ниво зарада. Они се љуте што је оправдано”, појаснила је др Јововић.
Додала је и да се научници, због најављених децембарских избора, сада питају да ли ће предлог реформе стићи да заживи пре јануара, што је било обећано, јер захтева и измене Закона о науци.
Да ли је потцењен рад истраживача у Србији
Према ранг-листи плата истраживача по звањима, коју је сада најавило Министарство науке, најнижа зарада биће из садашње категорије А4, а највиша из категорије А2 по звањима, каже др Владан Чокић, научни саветник са Института за медицинска истраживања, Универзитета у Београду. Најновијим предлогом плата повећане су најниже зараде, али су генерално смањене све плате истраживача по звањима које би у наредном периоду требало да примају. То подразумева и замрзавање плата научницима из најцењеније категорије А1 док их у наредним годинама не сустигну истраживачи из ниже категорије.
„Ово је још једна уравниловка из Министарства науке, којом се опет потцењује најквалитетнији рад научника у Србији, иако се наводи тридесет одсто повећања плате за само десет одсто најбоље рангираних истраживача по најновијој бази публикација „е-наука”. Али наравно, ми смо у науци због ентузијазма, а не из материјалних разлога, које остављамо политичарима који нам кроје капу. Нажалост, овде су највише оштећени истраживачи који десет година уназад нису рекатегорисани и држава им је дужна исплату разлика плата. Остаје питање када ће бити усвојен и заживети најновији предлог Министарства науке, а ближе се и избори”, подсећа др Чокић, научник из А1 категорије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


