Преминула Нада Кнежевић

Нада Кнежевић, истакнута џез уметница и добитница награде за животно дело, преминула је у Београду, потврдио је вечерас за Танјуг председник Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије Иван Илић.

''Вест о смрти Наде Кнежевић, нашег истакнуто члана и једне од најемининтнијих певачица џез музике у Србији и бившој СФРЈ, нас је све дубоко и искрено потресла. Нада је доајен џез популарне музике на нашим просторима. Својим великим стваралачким опусом оставила је неизбрисив траг и утицај на музички живот како Србије, тако и целог региона. Спада у ред најзначајнијих извођача џез и популарне музике у Србији, и пронела је славу наше земље широм Европе и света'', изјавио је Илић.

Нада Кнежевић је преминула у среду у 84. години.

Каријера Наде Кнежевић је трајала 40 година, а њен утицај на генерације ивођача траје до дан данас.

Нада је дебитовала 1956. године на концерту „Младе снаге на пољу џеза” а годину дана касније је први пут снимала за програм Радио Београда.

Године 1959. је учествовала на Опатијском фестивалу (другом по реду), после чега је постала позната широком аудиторијуму. Ускоро су композиције „Циганска ноћ (Лес Гитанс)" и „Фатима" постале радијски хитови и донеле јој велику популарност.

Већ на почетку каријере је на иностраним џез фестивалима добијала прве награде, а често је наступала и на домаћим фестивалима (Загреб, Југословенски џез фестивал на Бледу, Београдско пролеће).

На првом и једином такмичењу певача забавне музике (1961) освојила је Златни микрофон.

У време највеће славе, 1962. године, отишла је у Западну Немачку, где је нешто мање од две године радила са ансамблом Хејзија Остервалда.

У скандинавским земљама , за данско-шведско-норвешки радио је снимила двочасовни музички програм и имала подршку иностраних медија, што јој је пружило прилику за европску каријеру.

Године1971. се тријумфално вратила на домаћу сцену.

Снимила је музику за филм „Моја луда глава", наступила на фестивалу Београдско пролеће са композицијом „Сети се наше љубави", и представљала Југославију, као гост УН, на Синајском полуострву, где је проглашена најбољим учесником.

Свет је имао много слуха за њену уметност интерпретације, па је магазин Доwнбеат (Даунбит) писао у суперлативу о њеним вокалним способностима, а џез пијаниста Чик Корија јој је понудио сарадњу.

Наступала је у Алберт Фишер холу, на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини и Истанбулу, као и на Неwпорт Јазз фестивалу, а остаће упамћена и као прва Европљанка чије је име унето у светску енциклопедију џеза.

Током 50 година каријере добила је прегршт фестивалских награда и признања, а Удружење џез музичара јој је доделило повељу за допринос развоју музичког стваралаштва.

Последњи концерт назван „Нада Београду", одржала је 1995. године, а 2007. је примила награду за животно дело на XXIV интернационалном џез фестивалу Нишвил.

Незванично је називају првом дамом југословенског џеза.

Сахрана ће бити обављена у Алеји заслужних грађана, а по њеној жељи, без комеморације и у кругу само најужих чланова породице, преноси Танјуг.