Како је прошла прва година рада најмлађег британског премијера

Ограда избеглицама – притегнута. Строжи закони о штрајку и азилу – усвојени. Поверење грађана у конзервативну власт – у сталном паду. Штрајкови, скандали и понеко испуњено обећање обележили су прву годину дана власти британске конзервативне странке под Ришијем Сунаком. Премијер Велике Британије, бивши министар финансија у влади Бориса Џонсона, пре него што ће ући у Даунинг стрит као шеф, тврдио је да би радије изгубио у трци за првог човека странке и владе него да победи на лажним обећањима. А обећао је да ће као премијер средити дубинску економску кризу, ујединити партију – једноставно, да ће, како у Великој Британији воле да кажу, „поправити ствари”. Можда се то деси у другој години владе, јер 12 месеци касније већина проблема је – остала нерешива.

У првом периоду мандата чак се и неки конзервативци питају да ли је овај милионер до краја схватио размере кризе трошкова живота која погађа становништво. Питали су се то и опозициони лабуристи дискутујући о финансијама Сунака и његове породице, пореским пословима његове супруге и богате наследнице Акшате Мурти, те спекулацијама да је премијер користио пореске рајеве, рецимо на Кајманским и Британским Девичанским Острвима. О овом миленијалцу често се у медијима говори као о првом британском премијеру индијског порекла и најмлађем човеку на челу владе у последњих више од сто година. Његови родитељи су индијског порекла, отац му је рођен у Кенији, а мајка у Танзанији. Емигрирали су шездесетих година прошлог века, па је Риши рођен у Саутемптону, а образован на Оксфорду и Стенфорду. Ту прилику неће имати многи који сада покушавају да се опасним рутама, у потрази за бољим животом, домогну Острва. Ришијева влада усвојила је закон који омогућава притварање и брзу депортацију свих који траже азил уколико су у земљу ушли нелегалним путем. Пишу и да он води владу боље од својих претходника, Лиз Трас и Бориса Џонсона, али недовољно, што ће се одразити на општим изборима следеће године.

Али Риши, „решавач проблема”, није успео да реши највећу дилему – како да конзервативци 2024. победе на петим узастопним изборима. Тешко је и приметити њихова конкретна достигнућа, с БДП-ом и даље мањим него што је био пре пандемије корона вируса. Даунинг стрит упире прстом у грешке претходника, глобалне промене, те рат у Украјини иако познаваоци (не)прилика кажу да је брегзит нагло умањио трговину између УК и Европске уније. Финансијске бриге сручиле су се и на грађане који су организовали таласе штрајкова незапамћене у последњих неколико деценија. Први пут од настанка уније медицинских сестара, што је више од стотину година, запослени у овој здравственој делатности изашли су на улице. Наставници, железничари, болничари, гранични службеници, поштари, паролама и пиштаљкама обојили су Сунаково друго тромесечје у Даунинг стриту. Говорили су да запослени у јавном сектору деци не могу да купе ципеле.

Првих 100 дана кабинета обојили су и скандали, сукоби интереса, што је, како је колумниста „Обзервера” написао, „ужасно познато из времена Џонсонове владе”, додајући да су Сунаку дали „главни посао” као реакцију на манични хаос који су створили претходници, како би вратио поверење у владину фискалну надлежност и етички интегритет након „моралних несташлука” Џонсона. Би-Би-Си, међутим, оцењује да је Сунак само у првих 100 дана показао да је озбиљан и у „великом контрасту” у односу на два претходника. Бавећи се његовим ступањем на дужност на данашњи дан поједини британски медији истичу да је „поправио ствари”. Помињу у том контексту да је решио спор са ЕУ у вези са Северном Ирском настао брегзитом, да је обновио нарушене односе са Паризом, те потписао одбрамбени пакт са САД и Аустралијом. Истовремено, други медији, попут „Фајненшел тајмса”, закључују да то није довољно, поготову не за победу на следећим изборима. Ако конзервативци и он са њима желе да задрже власт, мораће да уведу дубоке промене. А поједини бивши министри за овај лист кажу да су у кабинету лишени визије и наде и да услед недостатка начина да се ствари преокрену – иду ка великом поразу. Стратези потврђују да ће се следећи избори тицати промена а не поправки и преправки, а поједини аналитичари да Риши – може бити та промена.