У библиотеку уместо у затвор

Осмочасовно радно време у болницама, библиотекама или јавним предузећима у Србији тренутно обавља и 173 осуђеника која су затворску или новчану казну заменили радом у јавном интересу. На овај начин, свој дуг према закону у току прошле године измирило је више од хиљаду особа.

„Прошле године је изречено 209 казни рада у јавном интересу за кривична дела и 825 за прекршаје. Ова санкција извршава се на тај начин што се осуђене и прекршајно кажњене особе упућују код послодаваца са којима је Управа за извршење кривичних санкција закључила уговор о сарадњи. Ови осуђеници раде лакше послове у трајању од осам часова дневно”, наводе за „Политику” из управе.

Прва казна рада у јавном интересу извршена је у јануару 2007. године. У овом тренутку Управа за извршење кривичних санкција има закључене уговоре са 383 јавна предузећa и установе. Број фирми у којима се овај вид казне извршава протеклих година се увећавао.

„Управа има уговоре са болницама и клиничким центрима попут Клиничко-болничког центра Земун, затим са Институтом за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, Специјалном болницом за рехабилитацију „Гамзиград” из Зајечара, Специјалном болницом за болести зависности у Београду. Имамо уговоре и са геронтолошким центрима у Нишу и Обреновцу, културним и спортским центрима, са јавним предузећем „Хиподром Београд”, Институтом за нуклеарне науке „Винча”, затим са јавним предузећима која се баве комуналним делатностима, месним заједницама, градским општинама, библиотекама”, напомињу из управе.

Осуђеници који на то пристану упућују се у јавна комунална предузећа, домове култура, болнице, домове за старе, месне заједнице, а у којима обављају послове у корист друштвене заједнице. Ова врста казне обавља се код правног лица које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима.

Надзор над извршењем казне рада обавља повереник Управе за извршење кривичних санкција. Послодавац омогућава услове пословања и непосредно надгледа рад осуђеног, док повереник обавља надзор над њим и у сталном је контакту са послодавцем.

Казна рада у јавном интересу изриче се у трајању до максимално 360 сати. У области кривичних дела, најчешће се изричу за крађе, лакше повреде, угрожавање сигурности, учествовања у тучи, уништење или оштећење туђе покретне ствари, шумску крађу. Казна рада у јавном интересу из области прекршаја изриче се за дела из области јавног саобраћаја. У случају да осуђеник не испуњава обавезе, повереник о томе обавештава суд, који санкцију рада у јавном интересу преиначава у затворску.

„Предности ове врсте казне су то што осуђени остаје у друштвеној заједници, не прекида му се радни однос, бави се бесплатним радом у корист друштвене заједнице, растерећују се затвори. То представља и уштеду и за друштво јер осам сати рада у јавном интересу мења један затворски дан”, наглашавају из управ.

У поступку извршења јемчи се поштовање достојанства особа према којем се спроводе санкције. Оне не смеју бити стављене у неравноправан и дискриминаторски положај (због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја, сексуалне оријентације или другог личног својства). Рад у јавном интересу не сме угрожавати здравље и безбедност осуђеног.

Хуманост осуђеника за време пандемије

У априлу 2021. у јеку пандемије вируса корона у КБЦ „Земун”, који се тад налазио у ковид систему, седам осуђеника је извршавало казну рада у јавном интересу.

За сваку похвалу је чињеница што су међу њима биле две прекршајно кажњене особе које су се добровољно јавиле да помажу на допремању боца са кисеоником за најугроженије пацијенте.

„Жао нам је што су тада поједини медији потпуно погрешно пренели да су они били кажњени због кршења мера изолације и да су стога упућени на извршење казне у ову установу. Истина је да њихови прекршаји нису били ни на који начин у вези са кршењем ових забрана. Они су имали жељу да помогну запосленима у овој здравственој установи који су лечили тешко оболеле пацијенте и искажу хуманост”, наводе из управе.

Они су у то време преузимали боце кисеоника, од којих је свака била тежине до 100 килограма, и колицима их превозили до предвиђеног места. Један од њих је изразио жељу да и после истека казне остане волонтерски да ради у овој установи.