„ЕУ комплет” лажних докумената од 1.200 евра

Криминална група која је прошле среде ухапшена због сумње да је развила бизнис у вези са фалсификовањем личних докумената била је специјализована за словеначке и хрватске пасоше, као и за лажне возачке дозволе Јужноафричке Републике.

Према подацима из полицијске истраге овог случаја, шесточлана група је у илегалним штампаријама у Србији израђивала лажна документа земаља Европске уније и продавала их криминалцима.

Како сазнајемо, цене су биле од 1.200 до 2.500 евра у зависности од услуге – да ли купац узима само један документ или цео „ЕУ комплет” који обухвата личну карту, пасош и возачку дозволу.

Због сумње да су на овај начин зарадили више од милион и по динара, ухапшени су П. С. (1963), Ш. Н. (1981), М. В. (1971), Б. Ж. (1987), Н. Д. (1962) и П. М. (1994). Њима је у петак одређен притвор до 30 дана.

Полиција је током претреса станова и других просторија које користе припадници ове банде пронашла бројне доказе – фалсификована лична докумената, дипломе, уверења, илегалну штампарију за израду лажних пасоша…

Својеврсни ценовници лажних докумената испливали су у јавност и пре неколико године када је у нашој земљи било неколико полицијских акција у којима су ухапшени фалсификатори…

За особе с потернице, цена лажног пасоша варирала је од 8.000 до 16.000 евра, док су ситнији криминалци, којима је забрањен улазак у неке државе ЕУ, на пример због провала, плаћали фалсификована документа од 500 до 1.500 евра. Цена лажног пасоша је већа што је „дебљи досије” купца.

Наш саговорник из МУП-а Србије наводи да учестала хапшења фалсификатора показују да на Балкану постоји много група које се као својеврсни „криминални сервис” баве израдом лажних докумената. Увођењем личних исправа са биометријским подацима, криминалци су све више почели да користе праве путне исправе и да их модификују за своје потребе. До њих најчешће долазе на два начина. Или је реч о украденим туђим исправама у које уносе лажни идентитет, или илегално, под својим правим или лажним именом уз помоћ корумпираних службеника купе легалне документе. У „прљави посао” израде фалсификованих докумената неретко су, осим криминалаца, умрежени и „прљави полицајци” који раде у полицијским управама широм Србије и имају приступ разним системима података, као и матичари, који манипулишу законском процедуром.

Проблем фалсификовања докумената није само изражен у нашој земљи већ и у свим балканским државама.

Афера „Двојник” је у пролеће 2021. тресла Северну Македонију, када је установљено да је Министарство унутрашњих послова ове земље издало најмање 215 пасоша особама за којима су биле расписане потернице и безбедносно-интересантним појединцима. Међу онима којима је издат лажни документ, био је и турски криминалац Седат Пекер, који је македонски пасош набавио под лажним идентитетом, писали су тамошњи медији.

Македонски пасош на Косову је под лажним именом Предраг Поповић издат и убијеном шефу „шкаљарског клана” Јовану Вукотићу.

Прошле године је уз помоћ Европола у Грчкој разбијена мрежа фалсификатора који су лажним личним документима снабдевали тамошње подземље, а група је у Атини имала праву штампарију за производњу различитих личних и путних исправа. Сличну трочлану групу српска полиција је 2022. ухапсила у Новом Пазару, а у Албанији је од 2016. приведено више од 1.200 особа због преваре са пасошима и визама. У Босни и Херцеговини је последњих година неколико стотина људи успело да набави лажне личне документе и пасоше те земље.

Према истраживању „Глобалне иницијативе” многи криминалци са нашег простора успевају и да набаве путне исправе земаља Европске уније којима се несметано крећу у шенгенској зони. Хрватски пасош омогућава такво кретање по ЕУ, и то још лакше од када је Хрватска постала чланица шенгенске зоне.

Примери хапшења неких особа које се у медијима доводе у везу са криминалом потврђују да су лажни хрватски пасоши многима омиљени.

Филип Кораћ је недавно ухапшен у Мађарској, а за њим је трагала Француска као и Босна и Херцеговина, због сумње да је умешан у шверц наркотика. Иако је у јавности познат као сарадник Луке Бојовића, Кораћ никада није одговарао за теже кривично дело. Прошле године је ухапшен у Хрватској, а убрзо и осуђен, и то због фалсификовања исправа. Он је имао лажни хрватски пасош на име Слободан Коралија, а документ је издат 2017.

Пре четири године у акцији „Кртица” коју је спровела хрватска полиција, откривено је да су високопозиционирани припадници кланова из Србије и Црне горе давали и до 15.000 евра за хрватске пасоше, у чије лажне податке је било готово немогуће посумњати током граничних контрола.