Остала је верна свом начину интерпретације

Чак и они којима џез није омиљени жанр памте глас Наде Кнежевић. У музичким груговима и међу љубитељима ове музике имала је култни статус, представљала еталон према коме се процењује квалитет џез интерпретације, али су је поштовали и они који само осећају музику. Боја њеног вокала обележила је време у коме је изразити таленат био значајнији од медијске промоције.

Прва Европљанка чије је име унето у светску енциклопедију џеза дебитовала је са само шеснаест година, а музичку сцену и срца публике освајала је наступима на фестивалима. Као и за многе друге колеге који су каријере почели да граде крајем педесетих година двадесетог века, за Наду Кнежевић су фестивали представљали примарни начин да покаже вокално умеће. А фестивала је било много, у бившој Југославији, као и у иностранству. Фестивали су били одскочна даска за талентоване музичаре разних жанрова, па и за џез и модерну забавну музику. Солисти који су освајали награде на овим манифестацијама, а она их добијала већ на почетку каријере и то у иностранству, постајали су препознати и изван музичких кругова. Тако је учешће на другом по реду Опатијском фестивалу, 1959. године, талентовану џезерку винуло у орбиту популарности.

Успех је из данашње визуре још већи, ако се има у виду да је тада радио био врло утицајан, а телевизија тек била у повоју. Убрзо после поменутог фестивала, Надине композиције „Циганска ноћ” и „Фатима” су постале радијски хитови и донеле јој масовну публику. Њена популарност може да се опише и овим податком: била је учесница прве телевизијске емисије у Југославији.

„Прва дама џеза” је и касније, током седамдесетих, наставила да наступа на „Београдском пролећу”, „Песми лета”, „Хит паради” и другим домаћим фестивалима популарне музике и осваја награде. Аплаудирали су јој на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини, Истанбулу, наравно – и у Београду. Често је певала са Џез оркестром Радио-телевизије Београд. Војислав Бубиша Симић једном приликом је рекао да је Нада Кнежевић љубимица свих џез музичара и оркестара који обожавају да раде с њом. „Чим дође на бину, читав оркестар живне. Она је савршени интерпретатор!”, похвалио је познати диригент. Ова констатација била је потпуно истинита, јер је на врхунцу каријере Нада Кнежевић делила сцену са неким од највећих имена светске џез сцене, а посебно је остао упамћен наступ са чувеним пијанистом Чиком Коријом, који јој је понудио сарадњу.

Поред фестивала, турнеје и свирке у иностраним клубовима су за врсне певаче и музичаре били начин да се докажу пред новом публиком и зараде. У време највеће славе, 1962. године, Нада Кнежевић је отишла на годину дана у Немачку, а потом и у скандинавске земље, где је наступала у елитним клубовима. Где год да је певала, имала је посебан однос са публиком. На концерту са „Седморицом младих” у „Алберт Фишер холу” у Њујорку доживела је овације. Али, и они који нису одлазили на свирке су је волели. На грамофонима су се вртеле синглице са хитовима „Сети се наше љубави”, „О каква ноћ”, „Руже у снегу” и друге...

Нада Кнежевић је првенствено била џез, па тек онда певачица забавне музике, а чак и када је имала излете у комерцијалније воде, остала је верна свом начину интерпретације и избору квалитетних нумера. Џез никада није био масовно популаран, а бити веран овом жанру и популаризовати га на најбољи начин, јесте за свако поштовање.

С каријером дугом пола века, богатом дискографијом и концертном „километражом”, име Наде Кнежевић остаје уписано великим словима у историји наше популарне културе.