Расте подршка Палестини, а шири се и антисемитизам

Стотине бесних, разуларених људи, трчале су аеродромом у Дагестану у потрази за путницима који долазе из Тел Авива. Неколицина је, рушећи све пред собом, успела и да истрчи на писту и опколи авионе. Тражили су Јевреје. Заустављали су аутомобиле испред аеродрома како би им људи показали, надали су се, израелски пасош. Десетине људи су повређене, готово стотину је ухапшено. Дагестан на северном Кавказу претежно је насељен муслиманима. Тамошње власти осудиле су упад на аеродром рекавши да нема ничег часног у вређању странаца и претраживању њихових џепова. Да је оно што се десило на аеродрому нечувено нису спорили у Дагестану ни пре него што је Израел тражио од Русије да одлучно делује против подстицања насиља над Израелцима и Јеврејима. И из кабинета америчког председника оштро осуђују ове догађаје.

Русија је, међутим, оптужила Украјину да је имала „кључну улогу” у антисемитским нередима на аеродрому у Дагестану. „Злочиначки режим у Кијеву одиграо је директну и кључну улогу у спровођењу најновијег деструктивног акта”, рекла је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, објавио је „Тајмс ов Израел”.

Међутим, збивања у Дагестану само су делић мржње која се распламсава између Јевреја и муслимана, атмосфере подела која се шири светом, побуне којом се оштро осуђује безрезервна америчка подршка влади Израела док сатире Газу и палестинске породице. Побуне којом се осуђује немилосрдни „чин освете” Израела. Протести, не само у муслиманским земљама и међу грађанима муслиманске вероисповести, кажу да и у рату мора да буде морала и да учесник у сукобу мора да одваја војника од цивила. Подршку Гази која је данима под све жешћим ударом израелских снага стиже од грађана широм света који не могу да ћуте и мирно гледају призоре убијене деце, рањених, уплаканих људи, срушених зграда, погођених болница.

„Ово није битка против Хамаса. Ово је етничко чишћење”, узвикују демонстранти улицама док траже од својих влада да престану да одобравају масакр и позову на прекид ватре. На ногама су Лондон, Париз, Копенхаген, Рим, Стокхолм, Истанбул, Багдад, Њујорк, Мадрид, устали су и Грчка, Пакистан, Мароко... Француска влада је забранила пропалестинска окупљања, али су демонстранти такве наредбе занемарили. На митингу у Истанбулу говорио је турски председник Реџип Тајип Ердоган, који је Израел назвао окупатором. Џозефу Бајдену су Њујорчани, међу којима је било и Јевреја, поручили: „Јевреји траже прекид ватре одмах” и „Не у наше име”. Палестински демонстранти у Хеброну на Западној обали позвали су на глобални бојкот израелских производа узвикујући „Не доприносите убијању деце Палестине”. У Малезији су се окупили испред америчке амбасаде да траже прекид ватре. У главном граду Новог Зеланда машу палестинским заставама. У знак солидарности с народом Газе у Бриселу позивају на хитан прекид рата и поштовање међународног права. Десетине хиљада људи окупљених испред институција Европске уније осудиле су нападе на цивилно становништво, укључујући и оне које је Хамас извршио 7. октобра на израелски живаљ.

„Ипак, ниједан претрпљени напад не може да оправда непоштовање закона рата”, поручили су у Бриселу и подсетили на постојање међународног хуманитарног права. Међутим, стотине хиљада ових гласова нису довољно моћне да зауставе планове Хамаса или Тел Авива, нити оне који их подржавају. Најгоре тек долази, с копненим продором ка појасу Газе и ширењем сукоба. До сада је, према званичним подацима, страдало најмање 8.000 људи, од којих 3.300 деце. У нападу Хамаса на Израел 7. октобра погинуло је око 1.400 људи, а отето је 230. Јуче је пронађено тело девојке коју је Хамас киднаповао у Гази, што је опет подигло на ноге Њујорк, који је дом највеће јеврејске заједнице ван Израела и на стотине хиљада муслимана. Овим градом већ двадесетак дана наизменично се вијоре заставе Палестине и Израела и организују митинзи и бдења. Левичарски јеврејски Њујорчани осуђују америчке политичаре због њихове безусловне подршке Бенјамину Нетанјахуу, што по њима значи „безусловну подршку убијању недужних”. У Швајцарској такође узвикују да деца нису крива.

У Француској у последње три седмице 719 антисемитских преступа

У Француској је забележено 719 антисемитских преступа од почетка сукоба Израела и палестинске милитантне групе Хамас 7. октобра, саопштено је из француског Министарства унутрашњих послова. Поређења ради, у целој 2022. години забележено је 436 антисемитских преступа, преноси „Гардијан”.

У Француској је од почетка сукоба распоређено 7.000 додатних војника, а појачана је и безбедност у стотинама јеврејских школа, синагога, као и на другим местима.