Књиге за децу Николе Ђуричка

Како сте дошли на идеју да напишете књигу „Врабац Џони”? Који вам је омиљени лик у књизи? Да ли сте видели врапца Џонија? Пљуштала су дечја питања, а глумац и однедавно писац Никола Ђуричко радо је, недавно, у оквиру Вулкановог сајма књига, одговарао на дружењу са малишанима, када је пред најсимпатичнијом публиком представио књиге „Коначно све догодовштине једног Џонија” и „Врабац Џони” (издање Вулканчића). Један од најпопуларнијих српских глумаца на странама своје две књиге открива да у њему још обитава дечји дух спреман на игру и авантуру.

Жамор, подигнуте руке, гужва – ко ће пре поставити питање. А питања, од оних дечијих, радозналих и инспирисаних књигама (да ли је истина да вам је папагај заиста пао са терасе?) до оних које би поставили и одрасли. Тако су присутни могли да сазнају да роман „Врабац Џони” носи снажну поруку о пријатељству, а да је приче „Коначно све догодовштине једног Џонија” глумац писао за своју децу, па је тек онда настала књига. Уз већ познате, у тој књизи се налази 15 нових прича јунака кога већ сви поистовећују с омиљеним глумцем.

Малишани су посебно били радознали да сазнају детаље у вези са Ђуричковим првим романом „Врабац Џони”, који су сви прочитали. Никола им је овом приликом разјаснио зашто је одлучио да врана у роману буде вегетаријанац, шта значи реч „ташмајдан” и како је дошао на идеју да се на крају књиге поред илустрација Тихомира Челановића нађе и упутство за прављење кућица за врапце.

Али, деца су желела да знају и шта је Ђуричко волео да чита као дете и које су му омиљене књиге.

– Волео сам књигу „Дечаци Павлове улице”, касније сам читао Селинџера, а тек скоро сам почео да читам Хесеа. Сад читам оно што раније нисам. „Јесен патријарха” од Маркеса ми је врло драга књига. Временом, неке књиге откријеш и интересантно је да се некој вратиш коју си прочитао кад си био млађи и пронађеш потпуно нови слој у књизи. Човек се мења, па тако и укус – рекао је Ђуричко.

Стрпљиво и раздрагано глумац је одговарао на дечја питања, а издвајамо једно посебно занимљиво које се односи на будуће Ђуричкове списатељске активности:

– Писање је врло занимљиво путовање. Нисам писац, немам ту обавезу, али ако ми се пружи прилика писаћу поново. Ово је за мене нека врста излета.

Уследило је потписивање књига и још много, много дечјих коментара.