Помешана писма и језик као знак толеранције

Суботица – Свима су добро познати стихови Љубивоја Ршумовића који описује како се воли домовина и сваки њен кутак. У свету практичног духа, уместо стихова та љубав се, последњих година, исказује између осталог и великим шљаштећим неонским словима са називима места. У сваки од назива готово обавезно уденуто је и понеко срце како не би било дилеме да се управо то место воли највише.

Мада громко и видно оглашена, нема у тој и тако исказаној љубави много искрености ни емоција осим, можда, према исплативом маркетиншком потезу.

Неонска слова „никла” су по свим градовима, на улазним саобраћајницама, на централним трговима насеља, па је сада  постало свеједно где си, свугде посетиоца дочекују иста слова и исти дизајн.

Када је реч о вишејезичној средини, све то се мултипликује. Постављају се натписи на више службених језика и на оба писма, и на ћирилици и на латиници. Овог лета уверили смо се и да ово поштовање различитости не наилази увек на одобравање оних који верују у искључивост љубави према својој средини, јер сматрају да она може да се воли само ако је „њихова”.

Почетком септембра пажњу јавности у целој земљи заокупила је чињеница да су на два места на улазима у град разбијена слова назива Суботице на мађарском језику. Испоставило се, тада, да то није први случај. Саопштено је да је средином лета непознато лице разбило ћирилични натпис имена Суботице. Починиоци оба недела  и даље су непознати, а сви уништени натписи су поправљени и враћени на своја места.

Од пре неколико дана Суботица је добила још један неонски израз љубави, који се по својим мотивима, али и реализацији потпуно разликује од досадашњих. У питању је назив „Кертварош” који означава део града. Кертварош, у преводу са мађарског језика и значи баштенски град, град башти, и то и јесте месна заједница и четврт у којој је, према мерилима Суботичана привилегија становати.

Овај део града, непосредно уз центар, још се опире немилосрдном ширењу вишеспратница, овде се и даље не нижу солитери, већ приземне куће са окућницама, широке широке са дрворедима, односно свим карактеристикама удобног урбаног становања какво се убрзано губи у осталим деловима града. Зашто онда да Кертварош нема и свој знак и то урађен онако по суботички?

Тако је на зеленој површини уз дечије игралиште постављен назив који меша ћирилицу и латиницу, језике и колоквијализме који се овде користе.

Прве фотографије натписа поделиле су јавност. Језички и национални чистунци одмах су изгубили осећај за духовитост, многи се саблажњавају наводећи да је то неписмено и да није у реду постављати такве ознаке. Чини се, ипак, да је бројнији други „табор” који у овоме види типичну суботичку измешаност, потврду да већина у свом свакодневном говору са лакоћом посеже за неком речи из другог језика ма колико да је то „неписмено” и неправилно ако ти само у локалу препознатљиви међусобни језички утицаји помажу у споразумевању. А то је ваљда и најважније.