Италија се припрема за „Трећу републику”

Премијерка Ђорђа Мелони и њен кабинет подржали су предлог уставне реформе којом се уводи директан избор премијера. Владајућа десничарска коалиција каже да на тај начин настоје да окончају хроничну политичку нестабилност у земљи и ојачају везе између бирача и власти. Део опозиције, главне лево оријентисане снаге, Демократска партија и Покрет Пет звездица кажу да десница на овај начин угрожава контролу и равнотежу послератног Устава из 1948, утаначеног након диктатуре Бенита Мусолинија. Они ће се борити да до најављених измена не дође.

Италија је позната по томе да често мења владе. Од Другог светског рата променила их је готово 70, што је, рецимо, бар двоструко више у односу на Немачку и Велику Британију. Стога је Мелонијева измене Устава навела као кључни елемент свог програма одмах након што је лани у септембру победила на изборима. Предложене реформе подразумевају да странке или коалиције предложе кандидате за премијера на изборима за које ће гласати народ, а онај ко буде уживао највише поверења ће и постати премијер. Тако ће, каже Мелонијева, у центар вратити глас народа и Италију увести у „Трећу републику”. Она подвлачи да у том смислу имају историјску одговорност.

Начин на који функционише садашњи систем омогућава странкама левице и деснице да воде преговоре о формирању владе када ниједна странка не добије већину у оба дома парламента. Премијер, такође, не мора нужно бити политичар који је истакнут у кампањи. Италијани углавном и не знају ко ће бити шеф кабинета упркос резултатима избора јер након преговора коалиција која формира владајућу већину у парламенту потом предлаже особу која треба да води кабинет. Неретко потом следе преговори и око подршке кандидату. Најтранспарентнији такав случај био је када је за премијера изабран Ђузепе Конте, правник без политичког искуства који је Италијанима био непознат када су га 2019. две најјаче странке предложиле да води коалициону владу. Медији су морали нашироко да пишу о будућем премијеру како би га представили грађанима. Десница сматра да Италију треба да воде лидери које је бирао народ, а не поткусуривања, интереси и договори странака након избора. Тако ће, кажу, администрација постати стабилна и биће стављена тачка на праксу да влада једва опстане до две године.

Међутим, план актуелне владајуће коалиције могао би наићи на непремостиве препреке с обзиром на најаву дела опозиције да ће бојкотовати уставне реформе и чињеницу да свака промена Устава мора добити подршку двотрећинске већине у оба дома парламента. Такав исход тешко је предвидети ако се у обзир узме расцепкана природа италијанске политике. У случају да се деси да поменути предлог не прође међу посланицима, ово питање може бити постављено на референдуму. А референдуми о уставним реформама нису популарни међу Италијанима. На овом пољу пао је Матео Ренци, који сада, као челник странке Италија вива, подржава директан избор премијера.