Поново се ломе копља око функција

Више и не чуди колико у јавности одјекне свако објављивање одлука Владе Србије о именовању чланова факултетских савета Универзитета у Београду, које она као оснивач делегира. Ипак боде очи честа једностраност напада на поједине личности из јавног живота које бивају именоване на ту престижну а неплаћену функцију.

Поново су у Савет Факултета политичких наука, као владини делегати, изабране актуелна министарка културе Маја Гојковић и бивша министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. Будући да је њихов одабир за чланове утицајног тела које, између осталог, одлучује и о избору декана, био медијски хит у претходном мандату, овога пута јавност је више заинтригирала чињеница да им се у Савету ФПН-а придружио још један истакнути политичар, бивши председник ЈУЛ-а, али и вишеструко награђивани редитељ Љубиша Ристић.

Није прошло неопажено ни да је у Савет Факултета организационих наука изабран члан СНС-а Горан Лалић, продекан за наставу приватног Факултета друштвених наука, као и да је у Савет Правног факултета реизабран Новак Недић, генерални секретар владе.

У управи овог факултета за „Политику” тврде да Недић нема баш никаквог утицаја на њихов рад, због чега их сада и чуде инсинуације на то у појединим медијима.

– Не да није било утицаја, него за три године мандата у претходном сазиву Недић ниједном није дошао на савет. Сматрамо да има доста посла у Влади Србије и да је то разлог. Поприлично смо задовољни радом савета, досад није било утицаја из власти и надамо се да ће тако и остати – тврде челници факултета, који баш због изражене наде, како истичу, и не желе да их јавно именујемо.

Овога пута ипак највећи одјек у јавности имала је вест да је у Савет Филолошког факултета изабран режисер, књижевник и публициста Драгослав Бокан.

Ехо ове вести не престаје да одзвања у медијима, било кроз негодујућа саопштења опозиционих странака, било кроз петицију неименованих студената Филолошког факултета који траже да се избор не потврди. Ту је и најновије реаговање Мреже академске солидарности и ангажованости у коме се јавно противе именовању нових владиних чланова у савете. У МАСА, која има више од 400 професора и научника, не помињући никога поименце, истичу да се ради „о личностима без кредибилитета и етичког интегритета”, и да ту има имена „која се могу повезати само са аферама, кривичним пријавама и јавном ширењу мржње и нетолеранције”.

„Овом одлуком се директно обесмишљава аутономија универзитета и наставља процес његовог понижавања. Тај процес сада већ јасно поприма обрисе смишљеног програма за страначку контролу над научним и високошколским институцијама Србије”, тврде у МАСА.

Део новоизабраних чланова савета који ових дана трпе негативне коментаре у медијима, одбио је да их коментарише за „Политику”, уз инсистирање да не помињемо да смо их звали. Али не и Драгослав Бокан, који је истакао да га „буквално нико од оних који га нападају није позвао да чује његову страну приче”, а да „уз шесторо деце и све пројекте на којима ради нема времена да све демантује и троши живот по судницама”.

Наводећи да му много речи подршке стиже „од студената, професора, пријатеља академика, само неће људи то јавно да кажу”, јер му је, како каже, такав усуд, подвлачи да испуњава све елементе за функцију на коју је изабран и да се они који га нападају нису потрудили да пет минута прелистају доступне информације и виде шта је све урадио у животу. Истиче да је његов филм о Високим Дечанима допринео да тај манастир буде стављен под заштиту Унеска.

Указујући на део свог стваралаштва, Бокан одговара критичарима истичући још и да је образован, неосуђиван и да никада није био у Хагу, чак ни као сведок.

– Из чистог патриотизма сам се деведесетих вратио из Америке и као добровољац отишао на ратиште, где ми је погинуо стриц, да браним земљу за коју је у Другом светском рату живот дао већи део моје фамилије, многи у Јасеновцу. Нема помена о паравојним формацијама, јер никада нисам имао дозволу за ношење пиштоља. Милошевић ме је хапсио, па ми је повезивање са њим тек неосновано и смешно – каже за наш лист режисер кога у јавности повезују са „Белим орловима”.

Истиче да је све ово што сада о њему излази у медијима у служби предизборног напада на Владу Србије и додаје да чак и не зна ко га је за ту функцију предложио из владе.

– Почаствован сам што је неко из владе помислио да могу, макар на минут, на неплаћеном месту да се легализујем као учесник у културном животу Србије – каже на крају Драгослав Бокан наглашавајући да није члан ниједне странке, али да је увек спреман да се бори за државу, српство и цркву.

Добробит Филолошког факултета изнад политичких ставова

Декан Филолошког факултета проф. др Ива Драшкић Вићановић за наш лист је потврдила да је и Ивона Јевтић, некадашња секретарка за културу града Београда, а садашња директорка Музеја Николе Тесле, изабрана у нови састав савета. На питање „Политике” шта мисли о именовању Драгослава Бокана за члана савета и петицији студената против тога, она одговара:

– Очекујем да сви чланови савета уважавају аутономију универзитета, слободу мишљења и добре академске обичаје и да у свом раду у савету ставе добробит факултета изнад сопствених политичких ставова и личних интереса. Ако тако не буде, Филолошки факултет ће реаговати, као што је и раније реаговао када се чланови савета нису тако понашали, мада за те реакције медији досад нису показивали посебно интересовање.

Нема велике опасности од негативног утицаја власти

Проф. др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука, истиче да представници оснивача, односно Владе Србије, код њих чине око 30 одсто чланства савета, односно осам од 27 чланова, и да тиме не могу пресудно да утичу на доношење одлука. Каже да им је веома битно да и ти чланови долазе на седнице, бар на сваку другу и да су то досад и чинили.

– Што се тиче избора проф. др Горана Лалића, продекана Факултета друштвених наука, чињеница је да ће он имати увид у стратешка документа ФОН-а, али и овако сваки грађанин који их затражи као јавну информацију, према Закону о доступности, може доћи до њих. Не видим ту велику опасност од негативног утицаја власти на рад факултета, нити од копирања нашег начина рада на приватном факултету којим он руководи, јер је у данашње доба дигитализације све то доступно – наглашава декан Мартић.

Противљење стигло и са Филозофског факултета

Чланови Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (УБ), изразили су противљење именовању појединих представника Владе Републике Србије у факултетске савете. Неприхватљиво је, како су нагласили, да се међу именованим представницима владе нађу особе које својим референцама не задовољавају прописани услов изузетности у пољу уметности, науке, културе или привреде.

– Сматрамо да особама које су осумњичене или осуђене за кривична дела, некадашњим припадницима паравојних организација, људима повезаним са криминалним круговима, као и онима чија се друштвена заслуга своди на високу функцију у некој од владајућих странака, није место у саветима високошколских установа. Такође није примерено да се у тим телима нађу особе који су својим досадашњим деловањем показале да не поштују демократске и универзалне људске вредности и људска права, што су темељна начела на којима почива универзитет – истакли су у Одељењу за социологију и додали да подржавају иницијативе МАСА и студената Филолошког факултета.