Штедња у динарима повећана шест пута

Штедња у домаћој валути брже расте од девизне штедње већ 11 година узастопно и, према последњим оперативним подацима, премашила је противвредност од милијарду евра. Према последњим оперативним подацима с краја октобра износи око 118 милијарди динара, саопштено је из Народне банке Србије (НБС) поводом Светског дана штедње.

„Штедња становништва у домаћој валути у последњих 11 година порасла је више од шест пута, односно преко 500 одсто и крајем септембра 2023. износила је 116,4 милијарде динара што је раст од 98,3 милијарде. Истовремено, дошло је до позитивних промена у рочној структури динарске штедње, које се испољавају у расту учешћа дугорочних депозита. У истом периоду, девизна штедња расла је споријом динамиком у односу на динарску. Повећана је готово 80 одсто, са 7,9 милијарди евра у септембру 2012. на 14,1 милијарду у септембру 2023”, наводе из централне банке.

С обзиром на то да НБС редовно прати и анализира исплативост штедње у домаћој валути као део стратегије о динаризацији домаћег финансијског система, у сусрет Светском дану штедње припремљена је анализа исплативости штедње за период од септембра 2012. до септембра 2023. године, која недвосмислено потврђује да је и у кратком и у дугом року исплативије штедети у домаћој валути него у девизама.

„Кључни фактори који су погодовали таквом резултату су макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама што значи стабилност курса динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу, релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и повољан порески третман прихода од камате на динарску штедњу. Она се не опорезује, док се код штедње у еврима приход од камате опорезује по стопи од 15 одсто”, указују.

Незанављана штедња у динарима, орочена на период од годину дана, у протеклих 11 година била је исплативија у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода. Тако штедиша који је од септембра 2022. штедео у динарима на улог од 100.000 у септембру 2023. добио би 2.148 динара (18 евра) више од штедише који је у истом периоду орочио евре у противвредности од 100.000 динара.

Штедња у динарима орочена на три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у 90 одсто посматраних тромесечних потпериода, а динарска штедња орочена на две године била је исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, почев од септембра 2012.

У прошлих 11 година било је повољније штедети у динарима и у кратком и у дугом року, што потврђују резултати урађених анализа.

Динамичан раст динарске штедње у претходних 11 година допринео је да показатељ динаризације (веће коришћење динара у финансијском систему) укупних депозита и привреде и становништво буде више него удвостручен. Према подацима за септембар 2023. износи готово 42 одсто док је крајем 2012. био 19,3 процента.