Француска јача утицај у централној Азији

Француски председник Емануел Макрон боравио је јуче у Казахстану, првој станици његовог пропутовања централном Азијом, регионом који се сматра „двориштем” Русије, а који је од почетка рата у Украјини посебно привлачан Западу. Симпатије између, превасходно Казахстана и ЕУ, не допадају се Москви, поготову јер је ова нафтом богата земља већ заиграла у утакмици снабдевања нафтом европских земаља, чиме се активно искључује руско учешће. Треба напоменути да је Казахстан и битна тачка у на трговинској рути која заобилази Русију.

Колико је Казахстан важан говори и то да одмах након Макрона, у четвртак и петак, у Астану треба да дођу мађарски премијер Виктор Орбан и турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Активна је и Кина са својом иницијативом „Појас и пут”.

Казахстану прија ова врста популарности и наклоности коју им је јуче исказао Макрон, који је пред тамошњим председником Касимом Жомартом Токајевим похвалио Астану јер је одбила да стане на страну Москве по питању сукоба у Украјини. Шеф Јелисејске палате је свечано саопштио да су потписани значајни пословни споразуми, укључујући оне о партнерству у области ретких метала. Двојица лидера разговарали су о енергетској и трговинској сарадњи, регионалним питањима и новим заједничким пословним подухватима. Макрон је задовољан посетом јер је закључио да ће напредовати у важним међународним питањима. Истакао је заједничку посвећеност Повељи Уједињених нација и принципима територијалног интегритета и националног суверенитета.

Токајев је узвратио лепим речима, закључивши да се ова посета може назвати историјском. Макрон се надовезао да не потцењује притисак који неки актери можда врше на Казахстан. Због тога, како рече, Француска високо цени ово пријатељство и пут којим Казахстан иде одбијајући да буде било чији вазал, желећи да одржава уравнотежене односе с различитим земљама у интересу свог народа.

Осим нафте, Казахстан је Француској близак и због уранијума којим је ова земља богата и велики је извозник истог. Стога, француски „Орано” овде већ заједнички послује са државном компанијом „Казатомпром”, због чега је међу председниковом делегацијом био и шеф ове компаније за експлоатацију уранијума. Француски енергетски гигант ЕДФ је у трци за изградњу прве нуклеарне електране у Казахстану. Француска је пети највећи страни инвеститор у овој земљи, а како „Монд” пише, чак и испред Кине. Лист наводи и да је трговински промет између две земље достигао 5,3 милијарде евра прошле године, док Казахстан снабдева око 40 одсто француских потреба за уранијумом.

Макрон је након успешних разговора у Астани отпутовао у суседни Узбекистан, где борави и данас. И у овој земљи, која је као и Казахстан одбила да призна руску анексију украјинских територија и подржава западне санкције Москви, Париз јача утицај кроз стратешко партнерство. Француски медији избегавају да помену тежак пут ка политичкој либерализацији и насилно потиснуте протесте у земљи, те недостатак праве опозиције. Наглашавају да Макрон подржава динамику реформи у Узбекистану и да је током посете покренуо питање владавине права.

Москва често негодује и изражава забринутост због активности Запада у бившим совјетским централно-азијским земљама. Тако је министар спољних послова, Сергеј Лавров, уочи Макронове турнеје рекао да Запад покушава да „одвуче” руске суседе и савезнике.