Извршни октобар

Ево, поранићу са предизборном ћутњом да ми не би замерили и једни и други. Можда и они трећи. А било би материјала и те како, да би иза тога остала гомила шута.

А шта би се, поред избора, могло рећи о протеклом октобру? Прво нас је Бог погледао, што се времена тиче: уштедели смо гомилу угља, гаса, струје... Али су се остали богови, и Јехова, и Алах, па и наш Пантократор, обрушили на Украјину и на Блиски исток. Велике силе се туку жртвујући мање фигуре, на телевизији гледамо само погибије, бог Марс и сеје и жање. Остали свет са благим занимањем, али потпуно равнодушно, прати ово такмичење, готово као онај тениски мастер у Паризу. И навија за једне или друге.

Коначно да и ми избришемо из наших националних обичаја оно: И опет ће, ако буде среће.

Одјеци ратова су код нас видљиви, и чујни, само на северу Бачке. Наоружани до зуба, мигранти се убијају међусобно, предвођени навијачима, кријумчарима људи, који су у ствари ратни профитери.

Ако је фудбал, после ратова, најважнија споредна ствар на свету, онда смо ми најневажнији у томе. Посебно наш клупски фудбал који је и иза Исланда. Сан Марино, Гибралтар и Андора меркају место испред нас. Можда им се посрећи. ФСС и клубови не хају, важно им је да продаја иде добро.

Нешто ипак расте: камате на саобраћајне казне. Једна извршитељка ме је затекла са рукама увис и скинула ми пола пензије са рачуна у банци због погрешног паркирања још 2009. године!? И то ономад. Што због моје заборавности, што због потпуног изостанка било каквог обавештења.

И сад, шта рећи о извршитељима, међу којима коло воде извршитељке? Био сам убеђен да женске особе имају тананију душу и зато сам борац против насиља над женама. Додуше, извршитељка само ради свој посао, држава јој је дала убојито оружје у руке.

Само, и држава је женског рода.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa