Нова кривична пријава против 51 официра ЈНА

Адвокати недавно основане невладине организације (НВО) у Хрватској, Центра „Др Иван Шретер” поднели су тамошњем државном тужилаштву кривичну пријаву против 51 нижерангираног официра Југословенске народне армије због ратног злочина у Вуковару. Они сматрају да процеси који су током више деценија спровођени у Србији, Хрватској и пред Хашким трибуналом, нису расветлили улогу ЈНА, као и да је нижи војни кадар избегао кривичну одговорност за ратне злочине над хрватским заробљеницима који су стрељани после ослобађања Вуковара, од 18. до 21. новембра 1991.

Хашки суд је у пресуди високим официрима ЈНА, такозваној вуковарској тројци, закључио да је једино пуковник Миле Мркшић могао да изда наређење да се војска повуче и заробљеници препусте Територијалној одбрани (ТО), иако није са сигурношћу утврђено како је дошло до тога. Мркшић и Веселин Шљиванчанин осуђени су на затворске казне, док је Мирослав Радић ослобођен.

У Београду је 15 година трајао судски процес против 30 припадника ТО и паравојних формација у три поступка, али ни у једном нису били оптужени припадници ЈНА. Хрватски адвокат Берислав Живковић тврди да је у случају битке за Вуковар лажно представљено да ЈНА нема везе са злочинима и да су их чинили „територијалци”, док је заправо истина да је свака јединица која је учествовала у операцији била под командом ЈНА.

Стипо Млинарић, саборски заступник и председник ове организације цивилног друштва каже да је удружење основао по угледу на Центар „Симон Визентал”. Ангажовао је адвоката Живковића који тврди да може да докаже да је ЈНА контролисала и осмислила војну операцију и наоружавала села где су били настањени Срби. Они оцењују да је ова пријава „кључ свега” и да ће предстојећи поступак расветлити многе ствари. Пријаву су, како кажу, написали на 61 страници и уз њу су доставили још 165 страна прилога и очекују да хрватско тужилаштво подигне оптужницу.

„То је државни пројекат, а правосуђе Хрватске ће прогањати и осудити све који су се супротставили оружаној сецесији Хрватске. Питање је само којим редом ће ко доћи под удар, зависно од значајног датума из рата, њихових унутрашњих сукоба или наређења политике. Имена се не саопштавају, свако ко је крочио у Вуковар сада не сме из Србије. То је већ опробани рецепт”, каже за „Политику” београдски адвокат Душан Братић.

Југославија је, додаје Братић, оружјем разбијана изнутра али је цео рат организован, усмераван и помаган споља.

„Ни СРЈ, а касније ни Србија нису биле заинтересоване да процесуирају носиоце државне и војне власти у Словенији и Хрватској који су тај злочин извршили. Врх војске и државе смо испоручили Хагу и тако олакшали посао Словенцима и Хрватима да годинама суде онима које је лакше осудити. И то без доказа. За очекивати је да такозвано Косово, по узору на своје учитеље и пријатеље, осуди све оне момке са Паштрика и Кошара и да тако Србија као држава постане земља са највише осуђених за ратне злочине у историји”, закључује Братић.

Хрватско тужилаштво сада може да прихвати кривичну пријаву и затражи истрагу или да је одбаци. Саво Штрбац, директор Центра „Веритас” каже да ову пријаву треба посматрати у светлу предизборне кампање у Хрватској и борбе за политичке поене.

„Ускоро следи обележавање годишњице ’пада Вуковара’ како Хрвати називају тај догађај. У току су припреме, а градоначелник је постао и председник Домовинског покрета. Идуће године су избори за Европски парламент, као и председнички и парламентарни избори. У Хрватској је почела битка за бирачко тело у којој велики значај имају такозвани бранитељски гласови”, наводи Штрбац.

Сматра да су сви они против којих је поднета пријава већ на потерници хрватске полиције. Уколико тужилаштво против њих отвори истрагу, онда после националних могу бити расписане и међународне потернице. Није искључено ни да неки од њих сада живе у Хрватској.