Према старим рецептима

Традиционална уметност прављења колача у Јапану, пазите – уметност а не занат, па још оних "царских" ("Kyogashi") према рецептима из најстаријих времена одржала се до данас и цвета као никад раније. Цвета, захваљујући одличном квалитету и примамљивом изгледу, навици да се колачи служе уз сваки оброк, при чему не морају бити "слатки" да би били колачи, као и обичају да се рођацима и пријатељима, с поводом или без повода, тек тако да се зна да смо пријатељи – шаљу колачи на поклон ("Omiyage").

Давање поклона је дубоко укорењен обичај у Јапану. Постоје и поштују се правила када, коме и какав се поклон шаље, како треба да буде упакован – у папир шарених веселих боја ако је за радост, златножуте, розе, плаве, беле или црне боје, од прилике и повода зависи не само врста поклона, већ и амбалажа, а није свеједно ни како ће поклон бити уручен – лично приликом посете, поштом или посредством продавнице у којој је купљен, итд.

Повод се, наравно, увек нађе, али ако сте у току године било шта пропустили, средина лета ("Shugen") и крај године ("Seibo") су прилике које се не смеју пропустити, било би то крајње неучтиво. За поклон се најчешће шаљу колачи, јер колача има за сваку прилику: Наши пријатељи добили принову у породици, честитамо, Омедето, шаљемо вам пакетић са колачима, славе годишњицу брака, нек вам је са срећом, син им је пребродио тежак пријемни испит за универзитет, честитамо, нека буде успешан попут свог оца, јуче смо провели заједно неколико пријатних сати у природи, дивили се лепоти снежног врха Фуђи-сана, послаћемо им поклон да се не заборави, пријатељ нам је на послу унапређен за шефа ("Kacho"), морамо га подсетити да остајемо пријатељи на које може увек рачунати, шаљемо му пакетић слатких колача. Што су узајамна осећања дубља а очекивања већа – биће већи пакетић или чак специјално ("ручно") прављена лакирана кутија са пригодним написом, у њој наресци кобе-стејка и скупоцене "Shiitake" печурке за срећан брачни живот, боца француског коњака за њега и скуп француски парфем за њу, можда и руски, ако већ не ирански кавијар...

Има колача за сваку прилику, има колача да човек не поверује чак и за растанак оних који су се клели у доживотну љубав, растајемо се, "сајонара", тако је морало да буде, раставили нас судбина и људи, уз слатке колаче лакше ћемо пребродити горчину растанка, до нове прилике.

(Идућег четвртка: Не већи од једног залогаја)