Чек још није поклекао пред картицама

Чек још није нестао иако су банке увеле многа друга савременија средства за плаћање робе и услуга. Другим речима, овај „папир” још није поклекао пред „пластиком”, односно картицама или плаћањима мобилним телефоном, кју-ар кодом, скенирањем… Подсећања ради пре двадесетак година када су стране банке масовно улазиле на тржиште њихови службеници су клијенте уверавали да је чековима одзвонило, да их банке неће издавати и да узму кредитне картице. Вероватно због тога што је код нас одомаћено средство плаћања на кредит као „чек на почек”, тек овај „папир” је опстао. Ипак треба рећи да је код кредитне картице камата на одложено плаћање видљива, а код чека не. Клијентима банака је он остао и као мотив за избор банке, јер их немају све.

Чековима се доминантно плаћају роба и услуге, а само у незнатном броју случајева неко је њиме подигао готовину у банци. Према подацима Народне банке Србије (НБС) из првог и другог тромесечја 2023. године, реализовано је око 3,3 милиона чекова, и од тог броја 99,91 одсто чинила су плаћања робе и услуга, док је остатак представљао трансакције подизања готовог новца подношењем чека на исплату. Реч је о броју издатих чекова који су поднети на реализацију. Максимални износ средстава који је могуће уписати по једном чеку је 5.000 динара и он се није мењао од 2008. Према подацима за исти период, укупна вредност тако реализованих чекова у 2023. износила је око 15,4 милијарде динара, тако да би просечна вредност чека била око 4.710 динара. У истом периоду, просечан број реализованих чекова у току месеца био је 540.000.

Ако се посматрају подаци о броју реализованих плаћања у последњих пет година, приметно је смањење њихове употребе из године у годину. Тако, на приме, укупан број реализованих чекова у 2022. мањи је за 21 одсто у односу на 2018, док је вредност реализованих чекова у 2022. мања за 18 одсто у односу на 2018.

„Несумњиво да је важан мотив да неко користи чекове то што трговци омогућавају одложено плаћање њиховом употребом. Ипак, последњих година уведени су и савременији инструменти одложеног плаћања, а ту бисмо посебно нагласили „дина” дебитну платну картицу. НБС је препознала потребу да се корисницима понуди безготовински платни инструмент који ће им омогућити да плаћају на одложено, у оквиру својих расположивих средстава и без потребе да се додатно задужују у банци коришћењем кредита”, наводе из централне банке.

Међутим, само неколико банака пружа ову услугу – Интеза, НЛБ Комерцијална, Поштанска штедионица.

Пошто је за „дину” оператор НБС она има мање трошкове прихватања од интернационалних картичних система. У трећем тромесечју 2023. остварен је промет на основу коришћења плаћања на рате „дина” картицама у укупном износу од 2,6 милијарди динара, што је повећање за 37 одсто у односу на треће тромесечје 2022, када је промет био око 1,9 милијарди динара. Број трансакција у трећем тромесечју 2023. износио је 310.342, док је у истом тромесечју 2022. била 237.281 трансакција, што је повећање за 31 одсто. Такође, у трећем тромесечју текуће године укупан број рата је око 1,4 милиона, док је 2022. било око 1,1 милион рата, што показује да је у наведеном тромесечју 2023. било за 32 одсто више рата него у истом периоду претходне године.