Век топличког светионика родољубља

Прокупље – Указом од 9. септембра 1908, краљ Србије Петар I Карађорђевић одобрио је пензионеру Зарији Хаџи-Арсићу да „може у Прокупљу отворити и о свом трошку издржавати непотпуну четвороразредну средњу школу”. Тако је настала прва средња школа у Топлици, која је касније прерасла у потпуну реалну гимназију. Школа је почела са 34 ученика, а данас, после сто година, има их више од 600.

Ко је био човек, који се на почетку прошлога века, у дубокој провинцији, одлучио на ово дело, које ће имати далекосежне последице на живот људи у овом крају? О Захарију Хаџи-Арсићу данас се мало зна. Од историчара мр Радоја Костића сазнајемо да је реч о истакнутом националном раднику, који потиче са Косова и Метохије. У ратовима за коначно ослобођење Србије (1876-78) истакао се јунаштвом, а у доба Обреновића, заузимао је високе положаје – среског и окружног начелника у разним крајевима.

После смене династија, пензионисан је и изабрао да живи у Прокупљу. Овде је постао председник акционара банке. Да ли је улагање у приватну гимназију било део његових пословних потеза, или родољубље, не зна се. Биће и једно и друго. Јер, уписнина у први разред износила је тадашњих великих 15 динара по ученику.

Па ипак, напомиње Костић, иако је Топлица ослобођена од вековног турског ропства тридесет година раније (1877-78), у целом овом крају са близу 150.000 становника, било је само 15 људи са завршеним високим образовањем. Шест адвоката, четири лекара, два марвена лекара и троје судија. Чак и начелници срезова Прокупачког, Косаничког и Добричког, па ни Топличког округа – нису имали више од средње школе.

Зарија је то знао, па је визионарски отворио путеве уласка науке и у ове лепе, али запуштене пределе. Изгледа да су и његова таква настојања допринела да се већ следеће године уписнина смањи на пола, а 1910. и да издржавање школе преузме држава. Међутим, тек 1938, указом краља Југославије Петра II Карађорђевића, прокупачка гимназија постала је „потпуна реална гимназија” са осам разреда.

Од оснивања и до данас, прати је недостатак простора. Па ипак, за век трајања, прокупачка гимназија постала је интелектуални и културни центар целе Топлице. Овде су њени професори основали прва друштва: певачко, књижевно, драмско, библиотечко, телесно, ногометно... Од њих ће се касније развити читаве установе. Многи њени професори и ђаци, постали су познати академици, универзитетски професори, књижевници, музичари, глумци, дипломате, политичари... Преживела је пет ратова и остала светионик родољубља. Само у Другом светском рату животе је дало 82 ученика, од којих су четворо проглашени за народне хероје.

Обележавање овог значајног јубилеја, почело је у петак представљањем монографије једног од директора, Тихомира Живковића. Завршна свечана академија заказана је за 11. октобар, на дан кад су, тачно пре сто година, биле окончане последње припреме и сутрадан почела редовна настава.