После програма „Моја прва плата” око 40 одсто младих добија посао

Са тешкоћама проналажења првог запослења суочавају се млади и са средњим и са високим образовањем. Према истраживању Међународне организације рада период транзиције из света образовања до проналажења првог запослења у Србији траје 23 месеца, што доводи до губитка и застаревања знања и вештина стечених у образовном процесу. Србија ипак успева да задржи позицију земље у којој се у континуитету ради на томе да млади што ефикасније пређу из света образовања у свет рада. Један од таквих начина је програм „Моја прва плата”, уведен пре три године, захваљујући којем је више од 40 одсто њих на крају и добило запослење (ефекти на запошљавање се прате на сто осамдесети дан по завршетку програма). Циљ програма је стицање првог радног искуства и повећавање прилика за конкурентније иступање младих на тржишту рада и запошљавање.

У Министарству рада подсећају да су досад реализована три циклуса програма кроз које је укључено више од 24.000 младих. У просеку, више од 5.000 послодаваца, највише из приватног сектора, годишње је користило овај програм.

„На предлог министарства, влада је усвојила измене уредбе о програму којим је повећан износ месечне новчане накнаде незапосленим младима. За оне са средњим образовањем повећани су са 25.000 на 28.000 динара, а за младе са високим образовањем са 30.000 на 34.000 динара – подсећају у министарству.

Сем овог програма, држава увелико ради и на нормативном уређењу института радне праксе, која представља ефикасан инструмент за прекидање такозваног зачараног круга неискуства код младих.

„Након завршетка школовања млади немају радног искуства, а оно је често услов за заснивање радног односа. Радне праксе повећавају шансе да млада особа буде позвана на интервју за посао, као и да добије запослење у краћем временског периоду него што би то био случај да није похађала праксу. Доношењем овог закона очекује се раст стопе запослености и активности, а пад стопе незапослености, као и смањења стопе НЕЕТ (лица која нису у образовању, обуци и која нису запослена)”, истичу у сектору за рад ресорног министарства, додајући да се значај радних пракси за област тржишта рада огледа и у могућем бржем усклађивању понуде и тражње за радном снагом.

Јавна расправа о овом нацрту је завршена средином септембра. Примедбе и предлози су разматране на састанку радне групе, а сад предстоји прибављање мишљења надлежних министарстава и организација, након чега ће нацрт бити достављен влади на утврђивања предлога закона и Народној скупштини на доношење. Синдикати ипак имају замерке на закон у смислу безбедности и здравља на раду. Тврде да је нацртом предвиђено да ће радник који је на обуци моћи да ради и на местима на којима је повећан ризик од повреда на раду, да ће моћи да ради и у ноћној, трећој смени... Кажу да то није пракса, већ класичан рад, и то недовољно плаћен рад.

„У нацрту закона о радној пракси наведена је обавеза послодавца да практиканту обезбеди услове за обављање радне праксе на безбедан и на начин који не угрожава здравље практиканта. Иако у овом закону није уведено ограничење у погледу обављања послова на радном месту са повећаним ризиком, све превентивне мере и захтеви у погледу безбедности и здравља на раду који су прописани законом и подзаконским прописима примењују се без изузетка и на практиканте”, одговарају на ову примедбу из Министарства за рад, подсећајући да пракса није „класичан рад”, већ обухвата активности које практикант обавља код послодавца уз подршку и надзор ментора, ради стицања практичних знања и вештина. Уз то, нацртом закона радно време практиканта не може да буде дуже од 40 сати недељно, забрањено је увођење прековременог рада и прерасподеле радног времена практиканту, као и рад на дан празника који је нерадни дан.

Више од петине предузетника има између 18 и 35 година

У Србији се млади све више одважују и да започну сопствени бизнис. Тренутно је регистровано 327.654 активна предузетника, показују најновији подаци Агенције за привредне регистре (АПР), а њих 73.543 има између 18 и 35 година. Највише младих предузетника бави се рачунарским програмирањем, делатностима који се тичу рада фризерских и козметичких салона, ресторана и покретних угоститељских објеката, ангажовани су и у консултантским активностима у вези с пословањем и осталим управљањем, у друмском превозу терета... На бироу рада има 18,7 одсто младих до 30 година, то јест 73.097 особа. Од јануара до септембра ове године запослено је 37.543 лица из ове старосне категорије.