Бенефиције из бивше Југославије

Како и под којим условима се сабира стаж у Србији и у некој од бивших југословенских република, поготово када је реч о бенефицији, односно када се година – 12 месеци рачунa с увећањем?

Ово питање је пензијском фонду поставио недавно М. Д. из Костолца. Навео је да је радио у Словенији пет година до 1987. За већи део тог времена (три и по године) имао је бенефицирани стаж 12 плус четири, и за то поседује потврду. Од тада са прекидима ради у Србији и такође је у једном периоду имао увећани радни стаж. Ускоро пуни 40 година радног стажа, уколико му се споји и стаж из Словеније.

Занима га како може да провери, пре него што прекине радни однос, да ли му је уплаћен допринос за ПИО за рад и бенефиције у Словенији. И да ли може да споји радни и бенефицирани стаж из Словеније и Србије да би остварио пензију из обе државе?

У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање одговарају да приликом остваривања права на старосну пензију морају да буду испуњена два услова када осигураник има бенефицирани радни стаж. Један услов је број година проведених на радним местим на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем, односно да је провео кумулативно најмање 10 година на радном месту на коме се стаж рачуна са увећаним трајањем.

Други услов је за снижавање старосне границе према степену увећања. Осигураник који је на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем навршио најмање две трећине од укупног стажа, старосна граница се снижава зависно од степена увећања стажа за по једну годину. Увидом у листинг М-4, радну књижицу и уверење о стажу са увећаним трајањем правник ће дати конкретан савет или упутство о даљем поступању, с обзиром на то да се датум стицања права на старосну пензију утврђује за сваког осигураника посебно.

За утврђивање права на пензију сабира се стаж у Србији и Словенији, а износ пензије се одређује сразмерно стажу осигурања навршеном у тој држави. Потребно је да се филијали Фонда ПИО поднесе захтев за утврђивање пензијског стажа у иностранству који ће бити прослеђен надлежном органу у Словенији. Након спроведеног поступка провере података, решење о признатом стажу стиже на кућну адресу.

Када се подноси захтев за пензију прилаже се и наведено решење. О праву и висини пензије по основу стажа оствареног у Словенији поступак води и доноси решење њихов орган, наводе из Фонда ПИО.

Услови за пензију су донекле слични у свим државама, али постоје и разлике. Ово је посебно важно за осигуранике из категорија које остварују право на пензију под повољнијим условима (припадници МУП-а, војске и слично) или уз снижење старосне границе, или уз стаж који се рачуна са увећаним трајањем (односно бенефицирани стаж).

У пензијском фонду наглашавају да је опште правило да осигураници из „повлашћених” категорија имају повољније услове само у држави у којој активно раде, као и да се бенефицирани стаж рачуна у свим земљама само до времена изласка поједине државе из Југославије.

Стаж са увећаним трајањем навршен након овог периода рачуна се као такав само у земљи у којој је навршен, док га друге државе рачунају само у ефективном трајању. Осигураници српског пензијског фонда који имају утврђен посебан стаж (жене најчешће по основу рођења трећег детета, а мушкарци по основу учешћа у рату) треба да знају да се овај стаж у другим државама на подручју бивше Југославије узима у обзир само ако је навршен пре 1. јануара 1965. године.

За већину осигураника ово ограничење значи да такав стаж није од утицаја на остваривање права у другој држави.

Закон о ПИО омогућава већини пензионера у Србији да након пензионисања наставе да раде. То је могуће како поновним почетком, тако и без икаквог прекида осигурања за категорије којима је то допуштено. Међутим, прописи у другим државама углавном то не толеришу. Временом је у том погледу било и промена, па чак и у смислу да је у неким државама српским пензионерима било могуће да остваре право уз рад, а да је затим пракса измењена. Неке земље, попут Словеније и Хрватске, обуставиће исплату пензије кориснику који уђе у осигурање у Србији, али ће при томе толерисати поједине основе осигурања.

На пример, осигураници који у Србији раде по уговору о делу моћи ће несметано да користе хрватску старосну пензију за разлику од оних који су код послодавца запослени по уговору о раду. Корисници инвалидских и породичних пензија треба нарочито да воде рачуна о иностраним прописима ако одлуче да уђу у осигурање док примају пензију.

Такође, и неке околности које на први поглед нису битне могу да буду важне – на пример, закључење новог брака под одређеним условима може да доведе до престанка права на породичну пензију у Словенији, па се зато треба што боље информисати како би се избегле непријатне ситуације. Прекасно обавештење може чак да доведе корисника и до обавезе да врати примљене девизне пензије. За праву, потпуну и сигурну информацију увек је најбоља сугестија да се осигураници непосредно обрате носиоцима осигурања код којих треба да остваре право, закључују у Фонду ПИО.