Савремена јапанска књижевност

Међу 12 нових издања Издавачке куће „Танеси” је и роман јапанског класика Морија Огаија, пионира савремене јапанске књижевности „Вита сексуалис” (у преводу с јапанског и са поговором Матеје Матића). Наизглед еротски роман, окарактерисан је као „знак да је Огаи коначно сишао с ума” и забрањен од стране власти по објављивању. И данас је међу истраживачима јапанске књижевности ово дело обавијено непријатном тишином.

После великог успеха код наше читалачке публике „Нечовека”, „Ученице”, „Коре бамбуса”, „Танеси” је објавио пету књигу у низу једног од јапанских најомиљенијих писаца – Осаму Дазаија „Лудино цвеће”. Док у „Нечовеку” писац продире у најмрачније углове људске свести, у овој новели исмева те исте емоције: лудости и тешкоће у младости, љубав, самомржњу и депресију. Збирка „Лудино цвеће” је уједно и мрачно и духовито дело, и прави је бисер у мајсторском опусу Осаме Дазаија. Поред овог кратког романа, збирка садржи још шест приповедака савршено уклопљених у целину које прате Дазаијев живот од најранијих дана, па све до послератног периода (превод с јапанског и поговор Матеја Матић).

 Још једна књига коју треба истаћи је „Борба до последњег”, дистопијски хорор роман јапанског новинара Кошуна Такамија. Радња романа описује систем у коме су ученици одабраних разреда средњих школа приморани да се боре једни против других, у програму који води измишљени, фашистички, тоталитарни режим јапанске владе, познат као Република велике Источне Азије. У овом алтернативном свету, где је Јапан изашао из Другог светског рата на страни победника, оваква врста показне вежбе служи опресивном режиму да одржи контролу над потенцијалним будућим побунама становништва уносећи страх и неизвесност у животе својих поданика. Кроз дистопијски наратив отварају се разноврсне теме из домена психологије, опстанка, љубави, оданости и морала. (превод с јапанског и поговор Дина Хрецак)

Роман Кенђија Мијазаве „Ноћ на галактичкој железници” говори о фантастичном путовању два друга, Ђованија и Кампанеле, на такозваној галактичкој железници. Електричне веверице, наддимензионалне возне карте, свемирски фосили – овај роман може се сматрати и претечом јапанске научне фантастике. Ту је и роман „Црни гуштер” Едогаве Ранпоа, кога сматрају оцем јапанског хорора, као и роман „Спирала” Кођија Сузукија, данас водећег јапанског, и једног од најутицајнијих светских писаца хорора и научне фантастике (други наставак чувене трилогије „Круг”).

Нова књига (пета у низу), нашег јапанолога Иље Мусулина. „Живот у Јапану” књига је која на приступачан али истовремено дубок и мисаон начин говори о култури, свакодневном животу и друштвеним проблемима у Јапану. Нудећи обиље података и објашњења, књига анализира у свету познате културне обрасце и уметничке форме попут кимона и бонсаија, али и представља релативно непознате јапанске обичаје и феномене као што су опело за душе ствари, вера у магијску моћ речи и друго.