Чини добро, не кај се, зло чини, надај се

Ужице – Мучне странице почињених злочина и њихових трагичних последица отворила је на 28. фестивалу „Без превода” представа „Наш разред” Градског драмског казалишта „Гавела” из Загреба. Кроз причу о антисемитизму у Пољској током ратних година, по често играном делу пољског писца Тадеуша Слобођанека (награђеном престижном европском наградом). У ствари, универзалну причу о злочину и мржњи ма где били, баналности зла, гресима сурових очева које испашта недужно потомство.

У основи је истинита прича из рата у једној пољској вароши где су житељи помогли убијању 1.600 својих суграђана Јевреја и уселили се у њихове куће. Комад „Наш разред”, у режији Јасмина Новљаковића, тај догађај осликава животима вршњака из разреда. Испочетка складног, са заједничким жељама тих школараца да постану зидари, кочијаши, вредни људи. А по одрастању мржњом задојених у рату, када млади Пољаци католици почињу да прогањају Јевреје из свог разреда. Све се завршава јеврејским страдањем, некадашњи другови из школских клупа убијају једни друге.

Замајац томе, наравно, дају окупатори Пољске: немачки фашисти и Стаљинов НКВД. Заслужена казна ипак не стиже ове злочинце из разреда, у поратно доба крећу новим стазама. Али као зрели људи доживљавају страшне личне трагедије, страдају им деца. Само једна Пољакиња из тог разреда, девојка Зоха која у рату није чинила зла, већ кришом помагала Јеврејима да преживе, успела је да избегне сурову судбину и настани се у Америци.

Ову позоришну причу надахнути загребачки глумци (Мартина Чвек, Хрвоје Клобучар, Иван Грчић, Антонија Станишић Шперанда, Енес Вејзовић, Наталија Ђорђевић, Јанко Ракош, Филип Крижан и Ивица Пуцар) извели су као вредан колективан чин. Сви из глумачке екипе су на сцени током читавог комада, са емоцијом која допире и до публике. Дугим аплаузима по завршетку представе ужички љубитељи театра су испратили њене актере. Потом гласајући, комаду „Наш разред” доделили оцену 4,1.

За округлим столом након извођења запажена је била изјава глумице казалишта „Гавела” Антоније Станишић Шперанде:

– Хтели смо, заправо, повезати целу ту причу с нама и данашњицом. Да нико од нас није само добар или само зао и да су околности те које чине убицу. Кад смо почели с пробама, након месец дана је почео рат у Украјини и било је девастирајуће схватити да то није ствар прошлости, него да се исте ствари могу догодити данас, сутра. Недавно сам прочитала предивну мисао Пола Валерија, који је рекао да ратове воде људи који се не познају и не мрзе због одлука људи који се познају, мрзе, али се не убијају – рекла је Антонија.

Након што је на овом фестивалу синоћ одигран „Иванов” Народног позоришта из Сарајева, следе у наредне три вечери „Очеви и оци” Народног позоришта из Београда, „Неспоразум” Црногорског народног позоришта и „Отац” Атељеа 212, после чега жири проглашава добитнике „Ардалиона”.