Нећемо толерисати нападе на судије

Снежана Маловић, министар правде, иначе најмлађа међу колегама и колегиницама у влади, не спори да постоји корупција у правосуђу. У разговору за наш лист, она коментарише тврдње да Специјално тужилаштво није желело да се ухвати у коштац са „фудбалском мафијом”, како је могуће да притвореник побегне са суђења, а тврди и да ратни злочини неће бити заборављени.

Слободан Радовановић, в. д. републичког јавног тужиоца рекао je да је у неким тужилаштвима број одбачених пријава за коруптивна дела превелик. Значи ли то да постоји спрега између државних органа и починилаца кривичних дела?

Рано је за такве закључке. Тужилац Радовановић ће испитати те случајеве. Поднета кривична пријава не значи обавезно кривични поступак и прогон. Полиција, такође, има одговорност у делу који се односи на преткривични поступак и прикупљање доказа.

Међу новинарима, али и делу стручне јавности, појавила се информација да Специјално тужилаштво није желело да прихвати предмет у вези са „фудбалском мафијом”.

То је ствар процене надлежног тужилаштва. Оно је самостално у тој процени и Министарство нема ингеренције да врши такву процену и меша се у рад тужилаштва.

После претњи упућених судији Велимиру Лазовићу због изрицања десетогодишње казне Урошу Мишићу поново се поставља питање безбедности носилаца правосудних функција. Може ли Министарство правде да уради нешто како би се повећала безбедност судија и тужилаца?

То није лак посао, али Министарство чини све да створи боље безбедоносне услове за судије и тужиоце. Испитаће се могућност пооштравања санкција за њихово вређање и физичко угрожавање. Нећемо толерисати претње и притиске који су им упућени и јасно ћемо показати како у таквим ситуацијама реагује правна држава.

Шта може Министарство правде да уради када се на трибинама појављују хулигани са претећим порукама судији?

То је посао полиције, тужилаштва и суда. Законски оквир за њихово поступање већ постоји. Указујем на изречену високу казну затвора у случају који сте и сами навели. Осуђујем сваки атак на судије и тужиоце, а Министарство ће се у оквиру својих надлежности борити да такве нападе спречи.

Колико, према Вашем мишљењу, има корупције у правосуђу?

Корупције највише има у кривичним поступцима, такозваним притворским предметима, поступцима стечаја привредних друштава и приватизације и споровима велике имовинске вредности. На ове чињенице су указивали носиоци правосудних функција. Како би се што боље обрачунала са корупцијом, држава је усвојила стратегију за борбу против ње, донет је акциони план, а Министарство правде припремило низ закона.

Како охрабрити грађане, али и судије и тужиоце да пријаве корупцију?

Тужиоцима је службена дужност да пријављују корупцију. Све такве случајеве, они су дужни да процесуирају пред судом. Охрабрење грађана да пријаве дело корупције зависиће од броја откривених случајева, брзине њиховог завршетка и адекватне казнене политике.

Хоће ли се Закон о одузимању имовине, када буде усвојен, примењивати ретроактивно?

Овај закон ће важити за све случајеве који, у моменту његовог ступања на снагу, нису правоснажно окончани. Закон ће се примењивати од 1. марта 2009. године. Ретроактивне примене неће бити. Имовина се трајно одузима, када се поступак правоснажно оконча и утврди кривична одговорност.

Шта ће Министарство правде предузети како би се рад судова ажурирао?

Неспорно је да су судови неефикасни. Закони из области правосуђа, који су управо припремљени, имају за циљ да унапреде ефикасност судова. Циљ би требало да се постигне тако што ће се управљање судством пренети на Високи савет судства, али и нову мрежу, организацију, врсте и надлежности судова. Такође би требало да буду јасни критеријуми за вредновање, напредовање и избор судија, повећање одговорности судија, увођење института дисциплинске одговорности и друге мере. Исто се односи и на јавна тужилаштва.

Чињеница је да већина судова, па чак и Врховни, нема суднице у којима би се одржавала суђења и седнице које са собом носе и безбедносне ризике. Може ли Министарство правде да реши овај проблем?

Обезбеђен је нови простор за неке од нових републичких судова. Зграда Врховног суда остаје проблем који ће се решавати у наредном периоду. Настојимо и да тужилаштва физички одвојимо од судова, како би се афирмисао спољни утисак о њиховој независности..

Какав је Ваш став по питању процесуирања осумњичених за ратне злочине из Другог светског рата, али и оне из деведесетих година?

Ратни злочини никада не застаревају, а злочини нациста морају бити кажњени. Миливој Ашнер, Петер Егнер и Шандор Кепиро морају бити изведени пред суд који ће одлучити да ли су одговорни за смрт недужних људи четрдесетих година прошлог века. Не смемо да заборавимо ниједну жртву из Другог светског рата, али ни оне из сукоба на подручју бивше Југославије.

Може ли се увести ефикасан систем контроле на уласку у Палату правде који би омогућио да се лажне дојаве о подметнутим бомбама аутоматски одбаце?

Палата правде је грађена пре 30 година, у време када криминал није био на данашњем нивоу и када су безбедоносни услови очигледно били у другом плану. Због броја људи који дневно уђу у зграду, није могуће извршити стопостотну проверу. Није могуће утицати на дојављиваче да то не чине, нити их је могуће лако открити. Тај проблем постоји и у другим судовима у Београду, а Министарство у сарадњи са МУП-ом трага за решењем овог проблема. Једна првостепена пресуда је већ донета и изречена је затворска казна.

Како је могуће да притвореник побегне са суђења као што се недавно десило у Четвртом општинском суду?

У току је поступак утврђивања одговорности за учињени пропуст. Суспендовани су затворски чувари који су обезбеђивали притвореника.

Када ће бити завршени затворски објекти са високим мерама безбедности у Пожаревцу и Падинској Скели код Београда?

Објекат у Пожаревцу је већ изграђен. Осуђеници ће издржавати казне затвора у овом објекту по усвајању Закона о извршењу казне затвора за кривична дела с елементом организованог криминала. Завршетак изградње објекта у Падинској Скели очекује се у августу следеће године. Објекат је пројектован за смештај до 450 осуђених лица, са високим степеном обезбеђења и техничке заштите. У овом заводу казну ће издржавати лица осуђена за тешка кривична дела са дугим казнама и лица која испољавају насилничко и деструктивно понашање током издржавања казне у другим заводима.