Декан се враћа кући

Није лако бити вундеркинд. Таленат и уздиже и оптерећује. То најбоље зна Александар Ангелус(1970), који је у седмом и осмом разреду основне школе постао првак Југославије (оне велике) у математици и физици. Шта даље? Куда кренути 1985. године, у својој 15?Свршени основац београдске школе "Змај Јова" одлучио је – правац Америка. Хтео је да постане научник, нешто у области теоријске физике, па је било логично да крене путем Николе Тесле. И био је у праву. Америка је обећана земља за неког ко је уверен да је геније. А спреман је да ради од ујутру до увече.
Александра су подржали родитељи, београдски новинари Добрила и Јован Ангелус. Радили су у "Практичној жени" и "Дуги". Пронашли су неку пријатељску везу у америчком граду Финиксу. Мајка је с њим била сасвим кратко јер је морала да се врати на посао.

Петнаестогодишњи Александар је остао сам у "белом свету".

– Нисам имао проблеме адаптирања – каже данас када помињемо прилагођавање америчкој култури. – Американци са којима сам се ја сусретао били су отворени, пријатељски настројени, поштени, незавидни. Нисам видео ни код кога завист. Они су помогли мени, потпуном странцу. То је друштво које помаже талентоване и вредне. Нама одавде може да смета одсуство породичних кругова, али они тако живе, оду од куће са 18 година, у неку другу државу, и виђају се с родитељима, браћом и сестрама о Божићу.

Александар је успео да заврши средњу школу и потом добије стипендију за универзитете МИТ и Станфорд. Дипломирао је математичку физику, али се ипак одлучио да не буде Тесла. Наставио је усавршавање у области примене математичких модела на проблеме у бизнису.

Радио је као саветник за послове стратегије великих компанија, као што су Јунион Пацифик, Даун хемикал. Потом је почео универзитетску каријеру професора на Линколн универзитету у Оукланду који је специјализован за америчке студије у иностранству. Александар је и овде брзометно напредовао. Унапређен је у декана за студије у Европи. Поред Азије и Африке, Србија је прва земља у којој се примењује програм Линколн универзитета. У Београду га предаје осам америчких професора.

Предност америчког метода изучавања економије, каже Ангелус, јесте у томе што се не добијају само академска знања. Рецимо, наши студенти у Београду су повезани интернетом са Њујоршком берзом. Они се вежбају да буду виртуелни брокери. Они седе пред компјутером као пилот на обуци пред симулатором кокпита. Наш студент уз подршку професора улаже на берзи, ради с обвезницама. На крају добије реалан резултат и види колико је успешан брокер.