Dekan se vraća kući

Nije lako biti vunderkind. Talenat i uzdiže i opterećuje. To najbolje zna Aleksandar Angelus(1970), koji je u sedmom i osmom razredu osnovne škole postao prvak Jugoslavije (one velike) u matematici i fizici. Šta dalje? Kuda krenuti 1985. godine, u svojoj 15?Svršeni osnovac beogradske škole "Zmaj Jova" odlučio je – pravac Amerika. Hteo je da postane naučnik, nešto u oblasti teorijske fizike, pa je bilo logično da krene putem Nikole Tesle. I bio je u pravu. Amerika je obećana zemlja za nekog ko je uveren da je genije. A spreman je da radi od ujutru do uveče.
Aleksandra su podržali roditelji, beogradski novinari Dobrila i Jovan Angelus. Radili su u "Praktičnoj ženi" i "Dugi". Pronašli su neku prijateljsku vezu u američkom gradu Finiksu. Majka je s njim bila sasvim kratko jer je morala da se vrati na posao.

Petnaestogodišnji Aleksandar je ostao sam u "belom svetu".

– Nisam imao probleme adaptiranja – kaže danas kada pominjemo prilagođavanje američkoj kulturi. – Amerikanci sa kojima sam se ja susretao bili su otvoreni, prijateljski nastrojeni, pošteni, nezavidni. Nisam video ni kod koga zavist. Oni su pomogli meni, potpunom strancu. To je društvo koje pomaže talentovane i vredne. Nama odavde može da smeta odsustvo porodičnih krugova, ali oni tako žive, odu od kuće sa 18 godina, u neku drugu državu, i viđaju se s roditeljima, braćom i sestrama o Božiću.

Aleksandar je uspeo da završi srednju školu i potom dobije stipendiju za univerzitete MIT i Stanford. Diplomirao je matematičku fiziku, ali se ipak odlučio da ne bude Tesla. Nastavio je usavršavanje u oblasti primene matematičkih modela na probleme u biznisu.

Radio je kao savetnik za poslove strategije velikih kompanija, kao što su Junion Pacifik, Daun hemikal. Potom je počeo univerzitetsku karijeru profesora na Linkoln univerzitetu u Ouklandu koji je specijalizovan za američke studije u inostranstvu. Aleksandar je i ovde brzometno napredovao. Unapređen je u dekana za studije u Evropi. Pored Azije i Afrike, Srbija je prva zemlja u kojoj se primenjuje program Linkoln univerziteta. U Beogradu ga predaje osam američkih profesora.

Prednost američkog metoda izučavanja ekonomije, kaže Angelus, jeste u tome što se ne dobijaju samo akademska znanja. Recimo, naši studenti u Beogradu su povezani internetom sa Njujorškom berzom. Oni se vežbaju da budu virtuelni brokeri. Oni sede pred kompjuterom kao pilot na obuci pred simulatorom kokpita. Naš student uz podršku profesora ulaže na berzi, radi s obveznicama. Na kraju dobije realan rezultat i vidi koliko je uspešan broker.