Сушна година и пљусак оптужби

Ниш – Топла и сува јесен донела је југу и југоистоку Србије проблеме са снабдевањем водом, понајвише у пределима на већим надморским висинама. То нарочито важи за села подно врхова Суве планине, али још и више за висоравни, где је још од прошлог пролећа велики број говеда на испаши, као и много дивљих коња.

Пре неколико седмица поједина удружења и организације указале су на тежак живот без воде на превоју Ракош у општини Гаџин Хан. Са овог превоја може се путевима до планинских врхова Мосор, Трем и Соколов камен. Цело подручје од давнина је познато по изванредним пределима, а крајолик назван „Српском Швајцарском” одувек је, као и сада, привлачио туристе. Са тамошњих врхова види се цео српски југ и југоисток – Ниш, Пирот, Бела Паланка, Бабушнца, Гаџин Хан, Власотинце и остала места су „као на длану”.

Елем, пошто од средине лета није било киша, нестало је воде, и удружења и организације које су указале на овај проблем окривиле су руководство општине Гаџин Хан за небригу и немар према животињама на планини.

Демантујући оптужбе као неосноване и тенденциозне, у овој локалној самоуправи изнели су процене да на висоравнима испод Мосора, Соколовог камена и Трема још од средине прошлог пролећа има близу хиљаду говеда на испаши. На стотине говеда је из села гаџинханске општине, али много их је више из околине Власотинца, Беле Паланке или Бабушнице. Власници, који повремено обилазе своју стоку, очигледно чекају да се време погорша, па да говеда врате у села. Такође, прецизирано је да је на висоравнима и неколико стотина дивљих коња.

Руководство Гаџиног Хана изнело је податак да од средине августа, када је било јасно да је воде за пиће све мање или је уопште нема, свакодневно из иначе сиромашног општинског центра одлазила најпре по једна, а касније и по две велике цистерне воде. Дакле, акција допремања воде до појила за стоку на висоравнима траје већ пуна два и по месеца, о чему постоји документација у општинском центру. И трајаће, кажу, до првих обилнијих киша. Из Гаџиног Хана истичу да у овој години није регистрована угинуће ниједног грла говеда или дивљих коња услед недостатка воде.

После свега реченог, поставља се питање на чему су темељене оптужбе за небригу на Ракошу и изнад њега. Као што се не зна зашто би се и од кога бранили у центру Заплања и демантовали, како кажу – неистину?

Дефинитивно је невоља било и претходних година током сушних периода, али је увек интервенисано слањем цистерни у „жедне” пределе. Зашто је онда некоме требало да конструише проблем тамо где он, сва је прилика – не постоји.