Примитивизам на делу

Опозиција коју је обликовао Драган Ђилас у кампању је ушла не да би показала грађанима какав је њен програм и какви су планови уколико би се којим случајем домогла власти. Напротив, већ првог дана најоштрије су ударили на личност председника Александра Вучића пустивши један од најогавнијих и најбесмисленијих документарних филмова о њему. Додатно, нису му поштеђени ни најближи чланови породице, између осталог, отац и мајка, док су брат и најстарији син свакодневна мета.

Граница бешчашћа је померена кроз текстове у којима се изражава сумња ко је отац Александра Вучића. Ваљда је неко помислио да ће ударајући у емоције председника државе као човека од крви и меса, вређајући му мајку, пре свега, и понижавајући његовог оца, натерати Вучића да оштро реагује. Објективно, свако од нас би пронашао ауторе таквих идиотских текстова и не би се либио да их изудара, јер су пласирајући такве гадости апсолутно заслужили да буду пропуштени кроз шаке. Но, то и јесте поента, јер ти људи иду на сценарио да се представе као жртве, а да би до тога дошло, неопходно је да до лудила испровоцирају оног на ког су се намерачили и да их тај заиста физички нападне. Тада наступа кампања како су тобожњи независни новинари угрожени, а заправо су они све урадили да у сваком погледу понизе себи зацртану мету. Зато, ако се по јутру дан познаје, до краја кампање Вучић и СНС мораће да имају спремне дебеле живце и озбиљну трпељивост како не би направили неки погрешан корак.

Ђиласова листа нема шта да изгуби. Они играју игру политичког живота и смрти. Још прецизнији да будемо, Драган Шолак игра игру за сопствени опстанак, јер њега политика толико и не занима, али монопол и бизнис интерес да он буде монополиста веома га интересују. Посебно када би могао да се домогне „Телекома” и његове инфраструктуре. Да би преживели, а свесни да им подршка у народу није баш сјајна, они и то мало бирача што имају морају да радикализују до лудила. Заправо, њихов главни циљ је да пробају са неким револуционарним методама да дођу до циља, а да би то спровели морају да имају крајње острашћене бираче, спремне и на физички обрачун са онима које мрзе. Другачији сценарији њима не пију воду, јер тешко је поверовати да ће се за нешто више од месец дана расположење у народу нешто драстичније променити, посебно не у њихову корист.

Екстремно прљава кампања је заправо начин да пробају колико-толико да спусте рејтинг СНС-а, што би био добар повод за даљу радикализацију у друштву, посебно ако СНС не би имала којим случајем већину. Зато се неће либити да на противника иду ђоном до границе најгорег примитивизма. Биће ту задирања у приватност, нејбестиднијих подметачина, извлачења речи из контекста, стављања у уста нечега што нико није изјавио и све то ће бити без икаквог критеријума. Битно је да се лаже. Уосталом, баш је недавно пуштени документарац на Н1 одличан пример за ово што тврдим, јер по том документарцу Вучић је изгледа главни кривац за распад СФРЈ, чак је изгледа и рушио стари мостарски мост, командовао је у Вуковару, итд. Но, кога брига, битно је да се лаже. Саговорници могу да буду и најгори мрзитељи Србије, људи са ужасном антисрпском реториком, није важно. Битно је само бити против Вучића.

Драги бирачи, тачно је да су ово одсудни избори, јер после њих до 2027. неће бити избора. Сада се бира власт за наредне четири године. Судећи по почетку кампање, јасно је да она неће бити само негативна, већ и ужасно примитивна. Отуда је мудрост код нашег народа нешто што мора да се коначно употреби. Гласам за оног ко ми предложи план и програм, а не за оног ко ми нуди примитивизам и свађу.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa