Primitivizam na delu

Opozicija koju je oblikovao Dragan Đilas u kampanju je ušla ne da bi pokazala građanima kakav je njen program i kakvi su planovi ukoliko bi se kojim slučajem domogla vlasti. Naprotiv, već prvog dana najoštrije su udarili na ličnost predsednika Aleksandra Vučića pustivši jedan od najogavnijih i najbesmislenijih dokumentarnih filmova o njemu. Dodatno, nisu mu pošteđeni ni najbliži članovi porodice, između ostalog, otac i majka, dok su brat i najstariji sin svakodnevna meta.

Granica beščašća je pomerena kroz tekstove u kojima se izražava sumnja ko je otac Aleksandra Vučića. Valjda je neko pomislio da će udarajući u emocije predsednika države kao čoveka od krvi i mesa, vređajući mu majku, pre svega, i ponižavajući njegovog oca, naterati Vučića da oštro reaguje. Objektivno, svako od nas bi pronašao autore takvih idiotskih tekstova i ne bi se libio da ih izudara, jer su plasirajući takve gadosti apsolutno zaslužili da budu propušteni kroz šake. No, to i jeste poenta, jer ti ljudi idu na scenario da se predstave kao žrtve, a da bi do toga došlo, neophodno je da do ludila isprovociraju onog na kog su se nameračili i da ih taj zaista fizički napadne. Tada nastupa kampanja kako su tobožnji nezavisni novinari ugroženi, a zapravo su oni sve uradili da u svakom pogledu ponize sebi zacrtanu metu. Zato, ako se po jutru dan poznaje, do kraja kampanje Vučić i SNS moraće da imaju spremne debele živce i ozbiljnu trpeljivost kako ne bi napravili neki pogrešan korak.

Đilasova lista nema šta da izgubi. Oni igraju igru političkog života i smrti. Još precizniji da budemo, Dragan Šolak igra igru za sopstveni opstanak, jer njega politika toliko i ne zanima, ali monopol i biznis interes da on bude monopolista veoma ga interesuju. Posebno kada bi mogao da se domogne „Telekoma” i njegove infrastrukture. Da bi preživeli, a svesni da im podrška u narodu nije baš sjajna, oni i to malo birača što imaju moraju da radikalizuju do ludila. Zapravo, njihov glavni cilj je da probaju sa nekim revolucionarnim metodama da dođu do cilja, a da bi to sproveli moraju da imaju krajnje ostrašćene birače, spremne i na fizički obračun sa onima koje mrze. Drugačiji scenariji njima ne piju vodu, jer teško je poverovati da će se za nešto više od mesec dana raspoloženje u narodu nešto drastičnije promeniti, posebno ne u njihovu korist.

Ekstremno prljava kampanja je zapravo način da probaju koliko-toliko da spuste rejting SNS-a, što bi bio dobar povod za dalju radikalizaciju u društvu, posebno ako SNS ne bi imala kojim slučajem većinu. Zato se neće libiti da na protivnika idu đonom do granice najgoreg primitivizma. Biće tu zadiranja u privatnost, nejbestidnijih podmetačina, izvlačenja reči iz konteksta, stavljanja u usta nečega što niko nije izjavio i sve to će biti bez ikakvog kriterijuma. Bitno je da se laže. Uostalom, baš je nedavno pušteni dokumentarac na N1 odličan primer za ovo što tvrdim, jer po tom dokumentarcu Vučić je izgleda glavni krivac za raspad SFRJ, čak je izgleda i rušio stari mostarski most, komandovao je u Vukovaru, itd. No, koga briga, bitno je da se laže. Sagovornici mogu da budu i najgori mrzitelji Srbije, ljudi sa užasnom antisrpskom retorikom, nije važno. Bitno je samo biti protiv Vučića.

Dragi birači, tačno je da su ovo odsudni izbori, jer posle njih do 2027. neće biti izbora. Sada se bira vlast za naredne četiri godine. Sudeći po početku kampanje, jasno je da ona neće biti samo negativna, već i užasno primitivna. Otuda je mudrost kod našeg naroda nešto što mora da se konačno upotrebi. Glasam za onog ko mi predloži plan i program, a ne za onog ko mi nudi primitivizam i svađu.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista