Спортски времеплов

Дневни лист „Политика” први је на нашим просторима увео сталну рубрику посвећену спорту. Пише о спортским догађајима и пропагира спорт. Захваљујући, између осталог, и тим написима, спорт се развија, добија гледаоце и присталице.

Спортска рубрика је по правилу имала добре новинаре који су знали да на посебан али и непосредан начин заинтересују читаоца. У памћењу ми је фудбалска утакмица Југославија–Енглеска, одиграна у пролеће 1939. године на ондашњем стадиону БСК-а (на чијем месту се данас налази стадион Партизана). Тада је прву утакмицу за репрезентацију одиграо осамнаестогодишњи голман Љубомир Ловрић. Новинар је описао његове бравуре на голу, „летење из угла у угао гола”, „бацање у ноге” противничким играчима и др. Можда је и тај приказ утицао на то да постанем читалац „Политике”.

Али нису само фудбалске утакмице те које су лепо, живо и пластично описиване. Сетимо се само 1951. године, величанственог двобоја у атлетици с Великом Британијом, с главним догађајем – трком на 1.500 метара, у којој је наш атлетичар победио чувеног Банистера, тада светског рeкордера на једну миљу. Наш тркач је одушевио и понео све нас, тада присутне на стадиону. Спортски новинар је верно пренео атмосферу на стадиону: читајући тај његов прилог имао се утисак као да смо поново на лицу места, као да поново посматрамо ту чаробну трку која је постала не само легендарна, већ и подстрек за нове подвиге у атлетици.

Прилози у спортској рубрици били су посебно интересантни не само за младе људе, већ и за децу. Привлачили су их спорту, указивали на лепоту и важност бављења спортом које је тада практично било бесплатно. Ако се може говорити о усмеравању, онда је то било према базичним спортовима – атлетици, гимнастици и пливању.

У ових, више од 100 година постојања спортске рубрике листа „Политика” архивирано је много интересантних и вредних података и приказа са спортских надметања, укључујући и такмичења на бројним борилиштима којих више нема. Илустрације ради, наводе се два таква у Београду: игралиште у Гробљанској (сада Рузвелтовој) улици, непосредно иза зграде техничких факултета, где су се одигравале фудбалске утакмице, и базен у Таковској улици, испред зграде Главне поште, где су одржавана такмичења у пливању. На страницама листа „Политика” налазе се и информације о изузетним успесима спортиста, како наших, тако и страних, у индивидуалним и колективним спортовима. Могу се наћи и подаци о многим успешним спортским тренерима, али и информације које указују да бављење спортом позитивно утиче на људско здравље и развој младих особа, да је спорт и васпитно средство које има и значајну друштвену улогу, да јача солидарност и тимски рад, да подстиче прихватање различитости и поштовање противника. Да победе нису само медаље, пехари и места на постољу; да је победа и кад се напредује из дана у дан, кад се пружи рука бољем од себе, победа је и пријатељство које се стекне током бављења спортом.

Мислим да је штета да сви ти написи остану доступни само онима који се баве историјом спорта или онима који из неког личног разлога „копају” у архиви листа. Слободан сам да предложим да се у оквиру спортске рубрике, у одређеним, дефинисаним, временским интервалима објављује прилог чији би наслов био „Спортски времеплов” или слично, који би на видело дана износио понешто од оног што је раније објављено у тој рубрици. Будући да лист „Политика” има и онлајн издање, такви прилози би били доступни и онима који су оријентисани само на електронске медије, а који сада чине већину корисника информација.

Александар Блажек,
Београд