Бамби у ликовној причи „Гласови у кући”

Бамби – универзални симбол безазлености и доброте главни је јунак ликовне приче коју вешто „пише” Мишо Филиповац. Изложба његових дела „Гласови у кући” представљена је у галерији „Атријум” у Библиотеци града Београда. Поставку чини серија  радова који се надовезују на докторски уметнички пројекат аутора. – До сада сам се бавио цртежом, а ово је обједињена серија слика и цртежа – каже аутор. Он позива и децу да у пратњи родитеља упознају Бамбија и да га доживе на свој начин. – Да ли ће причу чијем рукопису доминира цртеж, схватити као личну или колективну то остављам публици да сама изабере, али сигуран сам да може да пробуди најдубља размишљања и добро у човеку, јер Бамби носи универзалне поруке – истиче Филиповац и додаје да његове две серије спојених радова овде опстају као концепт. Нови радови су настали у последње три године где посебно истиче време карантина током пандемије вируса корона. Тада је, како признаје, и почело преиспитивање.

– Слике Миша Филиповца су прожете личним и емоционалним контекстом. Бамби као алтер-его трага за смислом. Сведочи о паралелном постојању два опречна света. Мудрошћу бира уметност која му омогућава да свој и живот љубитеља уметности боји лепотом. Радови су настали у различитим идејним концептима, али са једном повезницом која је готово увек присутна на делима овог уметника. Реч је о мотиву ланета који се доследно понавља у циклусима слика – истакла је Наташа Рил, историчар уметности.

Она запажа да дела настала у периоду карантина под именом „Дрвено краљевство” носе другачију атмосферу од нових радова.

– Прича о Бамбију је медитација о постојању, о немоћи о преживљавању. Аустријски писац, јеврејског порекла Феликс Салтен написао је причу „Бамби, живот у шуми”1923. године, а због нарастајућег нацизма, преселио се у Швајцарску. У лик Бамбија уткао је сопствену животну исповест. Бамби је универзални симбол безазлености и доброте. Рађа се у идиличној шуми, заштићен мајчинском љубављу. У драматичном расплету суочава се са највећим губитком, за који је заслужан човек. Отац му даје болне смернице за будућност: „Мораш да научиш да живиш сам, ако желиш да се заштитиш, схватиш смисао постојања и достигнеш мудрост”. Као метафора чистоте и љубави, Бамби ове године слави век свог постојања. Мудре поруке упућене Бамбију и даље важе – навела је поводом ове поставке историчарка уметности. Она каже да универзално осећање и емоције које свако од нас има према иконичном лику Бамбија, аутор вешто користи као медијум у активном учешћу и доживљају слике.

Радови инспирисани делима Дејвида Хокнија

Дела које припадају „Гласовима у кући” представљају значајан контраст у односу на претходни, а инспирисане су делима једног од најзначајнијих британских уметника Дејвида Хокнија, који је ове године обележио 86. рођендан. Препознатљив по сликама калифорнијског лагодног живота покрај базена, створио је дела која су постала симбол једне епохе. Симбол Хокнијевог уметничког наслеђа је слика „Портрет уметника, базен са две фигуре” настала 1972. године. Мишо Филиповац, под утицајем британског сликара, реферира на ово дело сликом „Visiting” где су до детаља поновљени композиционо решење, перспектива и колорит, са разликом уклањања две Хокнијеве фигуре и неизоставно увођење Бамбија као главног актера слике. Базен у Хокнијевом опусу има сложено симболичко значење. Бамби је сада у базену, статусном симболу, рекло би се да су за њега дошла боља времена.

Вештачка интелигенција уместо критичара

– Ковитлац боја, узбуркане линије, раскошно третиран пејзаж у позадини, представљају ново поље истраживања у раду Филиповца. Идилични призори доколице покрај базена, утопијска атмосфера вечног сунчаног поподнева, славе радост безбрижног живота – објашњава Рил. А, оно што је такође занимљиво за ову изложбу, јесте то, да се као експеримент, први пут у каталогу уместо текста критичара изложбе, наводи текст написан коришћењем вештачке интелигенције. То није замена за оцену критичара, али је занимљив траг записан о „Гласовима у кући”  за које се каже да је то збирка радова у последњем опусу стварања уметника Филиповца, који нас води кроз интригантан свет јелена истражујући њихово природно станиште, али и имагинацију хибридног контекста. Ову серију радова ваљало би посматрати као причу о човеку која није доречена, где се наратор као субјект пресвлачи у животињу и то порцеланску. Домен недокучивих размишљања јесу лична преиспитивања, баш као и у књизи истоименог наслова књижевнице Перл Бак, на коју се уметник у свом раду може позвати, интуитивно сликајући призоре као што су масовне сеобе из села у град, нарушена екологија, међуљудски односи...Чини се да уметник следом зрелог процеса одваја целине као записе, кроз мисију очувања животне средине, али истовремено поставља јединку у контекст људских наратива и драматуршких заплета. Цртачки записи ухватили су есенцију ових елегантних створења, истражујући у приказаним низовима њихову снагу и хармонију са природом. Овај сегмент изложбе пружа увид у дивљину шуме и њеног најрадије виђеног становника – јелена. Зато оно што је исписала „рука” задатог „језика” а потписано је као ChatGPT поручује да оставимо ове циклусе да се симболично расплету у наредним годинама и потврде оно што аутор говори кроз традиционалне медије, упркос сјају света око нас, користећи Бамбија као алегорију за све у нама и свет око нас.  

Мишо Филиповац рођен је у Бајиној Башти. Дипломирао је зидно сликарство на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, као студент генерације. На истом факултету 2011.године завршио је мастер студије и запослен на предмету цртање и сликање као асистант ФИЛУМ-а, а затим као доцент од 2019. на предмету Акт. Прву годину докторских студија завршио на АЛУ у Београду, у класи Владимира Величковића, а докторирао на Факултету примењених уметности. Обавља функцију шефа Катедре на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (Катедра за ликовне уметности). Члан је УЛУС-а. Изложба је отворена до 15.новембра.