Следи борба за Лигу Европе

Хоће ли се Црвена звезда, после још једног слабог издања у Лиги шампиона, суочити с борбом за елементарно очување спортског престижа? Опште је уверење, не само фудбалске јавности већ и самих играча, да је шампион у ова четири одиграна кола најелитнијег клупског такмичења мало показао.

Прексиноћњим поразом (2:1) од врло доброг, и на моменте моћног, Лајпцига Звезда се опростила и од Лиге шампиона, која ће се наставити на пролеће. Зато јој сада, два кола пре краја групне фазе такмичења, преостаје борба за утеху – за место у Уефиној Лиги Европе.

Мада, ако се објективно сагледају сви спортски параметри, и тај циљ је, бар са ове тачке, предалек. Посебно ако се има у виду чињеница да Звезда није на оном нивоу игара и резултата из претходних година.

У тим датим оквирима, када „црвено-беле” очекује и тешко гостовање у Берну, против директног ривала за треће место у групи, и чињеница да у последњем колу у Београд стиже „казнена експедиција” из Манчестера, актуелни шампион Европе, мале су шансе да српски шампион може да се нада неком великом фудбалском чуду. Једини бод који је Бахаров тим освојио ове јесени управо је остварен против Јанг бојса и то у Београду.

Дефинитивно, ови играчи са овим тренером, који још није показао оно што се од њега очекивало, нису миљеници судбине. Навијачи сматрају да је то испод нивоа клуба, који у својим витринама поседује два највреднија пехара које једна екипа може да освоји. У Звездиној игри је још много лутања, много брига и недовршених фудбалских чинова.

Прексиноћна представа пред близу 40.000 људи показала је два лица првака. Једно, од којег треба што пре побећи, где је Звезда у односу на ривала играла само епизодну улогу, неког немог посматрача. Где су фудбалери немачког тима демонстрирали брзу, ефикасну и допадљиву игру за коју домаћин једноставно није имао прави одговор. И друго, које буди наду.

И поред пораза главни јунак у екипи био је голман. Омри Глазер је феноменалним одбранама спасао „црвено-беле” од тежег пораза. Још једном се видело да Звезда има слабашну одбрану, кроз коју се противнички играчи лако шетају.

– Лоше смо почели утакмицу, па смо у првом полувремену деловали немоћно. Противник је могао да нам да неколико голова. Једноставно, оваквим начином игре немамо шта да тражимо у Лиги шампиона. Стално причамо да долазе бољи дани, а они никако да дођу. Овде се свако бави неком рачуницом, али ако будемо играли као против Лајпцига не пише нам се добро ни у Берну. Морамо да будемо реални, колико год нас болела истина, да смо заслужено изгубили од екипе која је боља од нас, – веома је био искрен Драговић, као ниједан фудбалер Црвене звезде у последњих неколико година.

У датим околностима Звезда је против Лајпцига била више посматрач. То свакако забрињава све оне који су веровали у јаке речи појединих функционера од којих су неки ишли толико далеко да су најављивали сигуран пласман међу две најбоље екипе у групи. Била је то само пуста жеља...

Каква судбина чека Барака Бахара? Јасно је да Црвена звезда неће правити оштре резове, бар до зимске паузе, до које је остало још неких месец дана. Али, уколико се настави са овако слабим издањима, навијачи неће трпети ситуацију из које касније Звезда тешко може да се извуче. Навијачки гнев према Бахару, који до сада није показао емоције, може да прерасте у прави вулкан, па да поремети све оно што је створено у последњих неколико година у којима је Звезда остварила пуну доминацију у домаћим оквирима и задовољавајуће резултате у Европи. Чини се да Бахара не погађају толико слаби резултати колико тренутна ситуација у Израелу. Тај камен око врата, који Звездин тренер носи од избијања сукоба у његовој домовини, изгледа да је постао претежак, што се одражава и на екипу, која је у последња два месеца доживела не мала фудбалска посрнућа и то од тимова чија је тренутна тржишна вредност неупоредива са њеним скупоценим играчима.

Ова утакмица са Лајпцигом је показала да су Канга, када је расположен за игру, и Корејац Хванг добра комбинација на средини терена. Када су у другом полувремену почели да разигравају своје саиграче тада је и Звезда личила на шампионски тим. Али, шта је са нападачима? Олајинка, Ндијаје су далеко од жељене форме, такође и Красо, док је млади Мијатовић још зелен за највећу сцену. У благом паду форме је и Лучић, који је прексиноћ дао превише погрешних додавања, што се и те како осетило у првом полувремену.

Сада Бараку Бахару остаје да подигне екипу, уколико је у стању. Да је изнова спреми за нове изазове у Европи, јер ће од гостовања у Берну, у наредном колу, у доброј мери зависити судбина читавог клуба. На крају, доста је потрошених кредита у овој години, а Звезду би могао скупо да кошта вишемилионски издатак за ангажовање Ђиге, Хванга и Ндијајеа. Због тога би Црвену звезду у следећој такмичарској сезони могла да чека тешка година.

Као да је Црвена звезда ове сезоне изабрала пут којим ѕе ређе иде. Додуше, није све изгубљено. Победа у Берну би вратила пољуљано самопоуздање, али, како наћи пут до важне победе, када је екипа у благом нокдауну!

Недељковић захвалан на поверењу

За младог Косту Недељковића, који ће у децембру прославити пунолетство, ова утакмица и пораз од Лајпцига су добра школа и опомена пред нове обавезе:

– Ово је моја тек друга утакмица у Лиги шампиона и једно велико искуство. Хвала тренеру на поверењу и управи што верују у мој потенцијал. Резултат са немачким тимом није онакав какав смо желели и чему смо се надали. Сада нам остаје да учимо из сопствених грешака. Окрећемо се првенственим обавезама, па онда директном конкуренту у Швајцарској у борби за Лигу Европе.