Два евра друже…

Косовски Албанци су успели немогуће – да фалсификују кованицу евра од два евра. Централна банка Косова, у координацији са Косовском полицијом, Косовском агенцијом за судску медицину, Косовском царином, Косовском пореском управом, финансијско-обавештајном јединицом, Тржишном инспекцијом и Косовском обавештајном агенцијом покренула је опсежну акцију да утврде ко и где прави лажне кованице евра. Тим поводом су проверили више десетина перионица аутомобила (!) широм Космета, али за сада нису успели да утврде одакле долазе лажни еври. Да би спречили да лажни еври пређу границе Космета, полиција је обавестила грађане да буду опрезни. У саопштењу се не наводи како су сугерисали продавцима и мењачницама да провере да ли су у питању праве кованице, али се спекулише да ће сваки трговац морати зубима да провери да ли је реч о правим еврима!

На јучерашњем састанку у Приштини је разговарано о актуелној ситуацији у вези са феноменом фалсификованог новца који циркулише у „Републици Косово”, док су размењене информације о изворима и пореклу фалсификованих кованица и валута које се налазе на тржишту.

На основу ових разговора, стране су усагласиле акциони план, који предвиђа предузимање превентивних и регулаторних радњи од стране институција према областима одговорности које се односе на коришћење валута и повећање финансијске заштите.

У реализацији овог плана предвиђена је ревизија накнаде за депоновање кованица у банкама од стране Централне банке, унапређење међуинституционалне сарадње и финансијског сектора, као и промоција коришћења електронских метода плаћања, као део финансијских едукативних кампања.

Препоручује се да се предузећа снабдевају само од стране банака готовином коју снабдева ЦБК, док примљена средства подлежу верификацији пре него што се врате у промет. Такође, са посебним акцентом, грађани се упућују да избегавају употребу готовине (посебно новчиће од два евра) и да приликом плаћања што више користе банковне картице. (Није прецизирано шта уколико су и картице фалсифковане). Од банака и других финансијских институција такође су потребне конкретне акције како би се подигли интерни капацитети за решавање овог феномена и што ефикаснија комуникација са надлежним органима.

Да су људи из ових крајева склони да злоупотребљавају монету од два евра, а некада динара су примери из Велике Британије и Америке. Наиме, да би се у Лондону грејали током зиме, било потребно је да се убаци дневно пола фунте. Када се убаци новчић стан има грејање цео дан. Наши грађани су се досети и они су уместо пола фунте убацивали два динара и ефекат је био исти. Власници станова су на крају грејне сезоне имали проблема јер су морали да плате њиховим топланама пун износ, јер оне кованице од два динара нису могли да користе.

Још занимљивији случај је био у Глазгову где је домишљати Пироћанац одлучио да уштети и та два динара. Он је пробушио кованицу и убацио би је и сачекао да крене грејање, а онда би је извадио уз помоћ канапа на који је била везана.

Случај из Њујорка је такође занимљив. Да би се користила подземна железница морао је да се убаци жетон који се куповао на оближњем киоску. Наши људи нису хтели да бацају новац па су убацивали легандарних два динара и тако се по тој цени возили.