Зашто претерујемо с антибиотицима

Антибиотици се у Србији користе више него што је потребно. По потрошњи, у односу на друге лекове, они заузимају друго место, одмах иза за лекове за срчана обољења. Антибиотици, некада моћно оружје у борби против инфекција, због претеране употребе и употребе без разлога постају неефикасни, јер су бактерије стекле отпорност. Грађани, без консултације са лекаром, купују антибиотик у апотеци, јер код нас не постоји забрана куповине било ког антибиотика без рецепта, чак ни оних у облику инјекција – упозорава др Мијомир Пелемиш, директор Института за инфективне болести Клиничког центра Србије.

Он за наш лист указује у на чињеницу да лекари често

прихватају сугестију пацијента о избору антибиотика и пишу рецепт за неодговарајући лек, понекад и под утицајем агресивног наступа фармацеутских кућа.

Зато је и порука лекара, учесника управо завршеног Другог конгреса Удружења за антимикробну хемотерапију, који је одржан од 2. до 5. октобра у Новом Саду, врло конкретна: антибиотик у лакшим случајевима не треба давати без доказа да је реч о бактеријској инфекцији, а код тешких болесника дозвољено је започињање антибактеријске терапије и без доказа, ако је болесник животно угрожен.

Професор Пелемиш је специјалиста за инфективне болести, али и специјалиста клиничке фармакологије, који врло често упозорава на то да будућност антибиотика није нимало ружичаста.

– Већа отпорност бактерија на постојеће антибиотике доводиће до све веће смртности код тешких инфекција, јер су оне проузроковане веома отпорним бактеријама. Фармацеутске компаније нису много заинтересоване да производе нове антибиотике, јер је производња врло скупа. Пут од идеје до тренутка када је нови антибиотик спреман за употребу кошта од 500 милиона до милијарду долара. Зато се у 2009. години у земљама ЕУ предвиђа појава укупно два нова антибиотика – објашњава др Пелемиш.

Грађани, међутим, нису спремни да се одрекну могућности да сами купе антибиотик у апотеци, без рецепта, јер често иако болесни немају времена за одлазак лекару, а морају да раде. Тако се лече сами, без консултације са лекарима.

– Нема увек потребе за антибиотицима, јер највише инфекција у општој пракси проузроковано је вирусима, а у тим случајевима антибиотици се не смеју користити. Највише се користе антибиотици из групе цефалоспорина и то често и онда када за то не постоје оправдани разлози. У Србији, у овом часу имамо довољно антибиотика из свих група, и скупих и јевтинијих – каже саговорник.

Он подсећа да је употреба антибиотика некада веома скупа, нарочито ако се користе за лечење животно угрожених пацијената, код којих изолована бактерија није осетљива ни на један други антибиотик. Такво дневно лечење кошта од 16.000 до 20.000 динара, а зависно од врсте болести лечење може да потраје и месец и дуже дана. Ови се антибиотици, на пример, користе за лечење тешких сепси или запаљења мозга и њихову употребу одобрава само директор института.

– На Конгресу у Новом Саду представљена су два нова антибиотика, који се у свету већ увелико користе, а који ће и нама помоћи у лечењу тешких инфекција. То су „линезолид” и „тигециклин”, антибиотици који су већ регистровани у Србији, могу да се користе, али нису на позитивној листи, па их пацијенти купују сами. Надамо да ће врло брзо бити на позитивној листи, што би веома значило лекарима – додаје др Пелемиш.

У Србији се, иначе, не производи ниједан антибиотик. До пре неколико година имали смо погон за производњу природних пеницилине, али је затворен.