Млади неће у фабрике ни за добру плату

Ужице – Фабрика је за пример: са савременим машинама и условима рада, извозом на водећа европска тржишта, оствареном рекордном добити у 2022. (око 24 милиона евра), просечном зарадом од 953 евра, обезбеђеном 13. платом, стабилним пословањем две деценије у већинском власништву успешне иностране компаније... Па и таквој фирми, реткој у нашој привреди, недостају млади стручњаци: инжењери металуршке, машинске струке.

Реч је о ваљаоници алуминијума '„Импол Севал” из Севојна, једном од најбољих предузећа западне Србије које извози 95 одсто производње на тржишта Немачке, Италије, Француске, Пољске, Русије... Ова фабрика последњих месеци ради са 70 одсто капацитета због рецесије у ЕУ и пада тражње за алуминијумским производима, али подноси те ударе, цену рада и сада повећава.

Рад у индустрији, уз поменуте погодности, има и посебних захтева. А то као да одбија младе инжењере, кадрове за будућност потребне озбиљним и профитабилним фабрикама. Притом ово није само проблем Србије – таквих брига ни Словенија (у ЕУ) није поштеђена. О томе су недавно у „Импол Севалу” у Севојну медијима говорили Нинко Тешић, генерални директор те фабрике, и Андреј Колманич, главни извршни директор групе „Импол” из Словенске Бистрице која као велики извозник на водећа тржишта Европе и Америке обухвата 21 привредно друштво (ту је и „Севал”).

Тешић указује на проблем стручне радне снаге, младих кадрова у „Импол Севалу”: „Ми бисмо, на пример, веома радо примали металуршке инжењере. Али нема их на тржишту. За ту струку нудимо стипендије, погодне услове. Па и они које смо стипендирали, код нас радили дипломски рад, одлучили су да неће да се врате у Ужице и Севојно, него су вратили стипендију и остали у Београду. Тако да први пут причам да имамо проблем кадрова, различитих струка. О томе на нашем Надзорном одбору разговарамо, став је да кадар не може да се занемари. Иако је криза у извозу, а биће је и догодине, ми смо се определили да сачувамо кадрове. При том, чување кадрова не значи само недавање отказа запосленима, него и вођење рачуна о стандарду, повећавању плата”, рекао је о томе генерални директор „Импол Севала”.

Исте проблеме са стручним кадром, каже Андреј Колманич, имају и у Словенији: „Ни код нас се млади људи више не одлучују за ове струке у индустрији. Ми у ’Имполу’, као и ’Севал’ у Севојну, радимо четворобригадно. А млади воле да су слободни за викенд, да излазе ван, лепо се проведу. Док четворобригадни рад подразумева само један викенд слободан. Уопште, све ове техничке струке свуда су проблем.”

– Питање је шта је разлог за то – додаје главни извршни директор групе „Импол” из Словенске Бистрице: – Ми и сами имамо децу. Мада сви планирамо како ће она бити по канцеларијама, само не у индустрији где су прљаве руке. То није исправан пут. Бити инжењер металургије, машинства, електроструке данас је јако тражено. Младе морамо уверити да иду у овом смеру. Ми у „Имполу” дајемо стипендије за те струке, али и их због недовољног интересовања не поделимо све.

– У нашој индустрији ми смо посвећени послу 24 сата дневно. Позив на телефон може бити и усред ноћи, било када. А то млади не желе. Што се тиче стручних кадрова у „Импол Севалу” у Србији, не смемо дозволити да оно што имамо оде у Београд или иностранство. Треба им обезбедити најбоље услове, велику плату, да желе да раде за нас, и то у крају где су рођени. У Немачкој си увек странац, било да долазиш из Словеније или Србије. Мислим да је боље остати овде – закључује Андреј Колманич.