Зеленски између Бајдена и Хамаса

Нервоза у Кијеву се појачава. Војне операције не теку по плану. Оружје са Запада довољно је да Украјинцима омогући да наставе да се боре, али недовољно да ослободе изгубљене територије. Рат на Блиском истоку уноси страхове да ће финансијска и војна помоћ савезника почети да копни, док се појачавају дебате иза сцене о могућем компромису или замрзавању сукоба.

Свакако фрустриран „нереалним очекивањима” о брзом успеху на бојном пољу, председник Володимир Зеленски почиње да се жали на Запад који „потцењују” достигнућа његових снага. Суочен са суморним анализама које говоре да дуго најављивана украјинска контраофанзива није дала очекиване резултате, Зеленски сада подсећа да су у првим данима агресије фебруара 2022. многи сумњали да Украјина може да издржи конфликт са супериорнијом руском армијом дуже од неколико дана, максимум недеља. Подсећа да и после 21 месеца Украјина није побеђена иако не жели бесконачни рат са „терористом Владмиром Путином”.

Нико не пориче да је контраофанзива на југу и истоку далеко мање успешна од прошлогодишње када су Украјинци повратили готово половину територија изгубљених почетком 2022. Операције покренуте почетком лета на југу нису донеле пробој који су лидери у Кијеву обећавали а западни савезници очекивали. Током пет месеци интензивних борби напредовало се мање од 15 километара. Копнена веза Крима и Русије није прекинута.

Зеленски има одговор: Запад није обезбедио довољно савременог оружја да би се пробиле руске фортификације, од опреме за чишћење мина, радара и система за електронско ометање, преко оклопних возила и дронова до најважнијег: авиона који би блокирали дејства руске авијације и дронова. Савремени тенкови и тактички ракетни системи испоручени су јесенас, сувише касно да би допринели успеху контраофанзиве и повратку изгубљене територије.

Да ли је на прагу треће зиме ратовање у застоју, како тврди главнокомандујући украјинских снага генерал Валериј Залужни. „Достигли смо ниво технологије која нас ставља у застој. Вероватно неће бити дубоких и лепих продора” уколико Украјина не успе да оствари технолошки баланс са Русијом, сматра украјински командант.

„Људи су уморни. Свако је уморан... али ово није застој”, узвратио је Зеленски забринут да би „застој” мога да значи и застој помоћи. Иако је његов оптимизам све више у контрасту са порукама које долазе из врхова армије, председник поједностављено поручује да са западним партнерима само треба појачати рад на ваздушној одбрани и ослобађању неба како би трупе на терену могле да предузму офанзивне акције.

Разлике у ставовима војне команде и председника постале су јавне. Оне између украјинских и америчких званичника се прикривају, али у Вашингтону може да се чује незадовољство начином на који је вођена контраофанзива: уместо по тактици НАТО, свела се на рат изнуривања карактеристичан за совјетску војну стратегију. Украјинске снаге сада су суочене са проблемима које су Руси имали у првим данима инвазије и касније током скорије офанзиве на Бахмут.

Потврђује се старо правило ратовања: теже је нападати него се бранити. Дронови брзо откривају сваки покрет трупа а прецизно вођена муниција олакшава гађање непријатељских трупа и тенкова.

У таквим околностима, све чешће се чује порука Американаца и Европљана да је време за споразум са Кремљом, али то делује нереално. Путин није спреман за компромисе. Док год може да продужава рат, он неће одустајати. Као ни Зеленски, који каже да нема преговора док Русија држи и педаљ украјинске територије.

Украјинци немају избора него да наставе да се боре. Њихова тактика асиметричног ратовања показује одређене резултате – не на копну, него на мору. Дронови и крстареће ракете нанеле су велике штете руској црноморској флоти приморавајући је да команду из Севастопоља пребаци источније, за Новоросијск. То је омогућило да Украјина настави са извозом жита, али ситуација дуж 1.000 километара дуге линије фронта далеко је од сјајне.

Руси покушавају да напредују на пет сектора а проблеми Кијева надилазе чување територије. Стратези Кремља припремају нову серију напада на енергетску инфраструктуру. Украјински званичници мора да се питају да ли су спремни за још један покушај да се људи зимом приморају на предају. Када се земља заледи, очекује се да Руси покрену копнени блицкриг.

Поврх свега, Украјинцима је јасно да је рат у појасу Газе окренуо фокус света ка Блиском истоку и да то компликује напоре да се сачува висок степен подршке Кијеву. „Мислим да је то један од циљева Руске Федерације. То је чињеница. Видимо резултат”, каже Зеленски оптужујући Москву да је „спонзорисала” палестински Хамас како би нападом на Израел одвратио пажњу света од рата на истоку Европе и тако допринео паду ентузијазма Запада да помогне ратни напор његове земље. „Сигуран сам да Русија стоји иза и да спонзорише Хамас. И Иран, такође”, сматра Зеленски покушавајући да барем део глобалне пажње врати на рат који је сада у сенци конфликта на Блиском истоку.

Иако то не показује, украјински председник страхује да би наредне године на америчким председничким изборима Доналд Трамп могао да се врати у Белу кућу. Његово тврдо републиканско крило отворено преиспитује обим помоћи Украјини. Позивају се на америчке пореске обвезнике који брину од финансирања рата коме се не види крај. Неки тврде да је на подршку Кијеву већ потрошено сувише новца, да нема резултата и да је боље војну помоћ усмерити према Израелу који је у рату са Хамасом. Секретар за одбрану Лојд Остин упозорио је сенаторе да би у случају смањења фондова Украјини Путин добио рат. „Гарантујем вам да би без наше подршке Путин био успешан.”

Пред председником Џоом Бајденом је задатак да омогући несметани наставак финансијске и војне помоћи Украјини, али део пакета од 106 милијарди долара сада одлази Израелу. Американци постају уморни иако на помоћ Украјини троше 0,65 одсто федералног буџета. Уморни су и Украјинци, али знају да не смеју да се предају.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa