Шанса за 1.100 незапослених младих зубара

Свега 16,5 одсто становника Србије има све своје зубе, а 11,1 одсто грађана нема ниједан зуб у вилици. Жене које су изгубиле своје зубе у већем проценту користе денталну протезу (83,8 одсто) у односу на мушкарце (73,4 одсто), показују подаци из последњег истраживања о здрављу нације Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Од када је 2006. године уведен пропис да уз књижицу код стоматолога могу да иду само неке категорије становништва, попут деце, студената, трудница и социјално угрожених особа, орално здравље нације се доста погоршало. Стоматолошке услуге се плаћају, па многи одлажу одлазак код зубара док их зуб не заболи.

Хоће ли се променити ова лоша статистика и стоматолози постану опет доступни пацијентима зависи од тога хоће ли и када бити измењен Закон о здравственом осигурању, који ће то дозволити. Министарка здравља професор др Даница Грујичић је у разговору за „Политику” најавила да ће радну књижицу добити незапослени стоматолози, као и да ће неки од њих радити у мобилним амбулантама у мањим местима и селима како би били доступнији грађанима.

Колико је то реално да се догоди и где су највећи проблеми у стоматологији?

Професор др Алекса Марковић, декан Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, појашњава да они годинама говоре о неопходности повратка такозване државне стоматологије зато што за тим постоји потреба.

– Ми подржавамо идеју да се тако нешто догоди. Код нас на факултету грађани долазе бесплатно на поправку зуба у оквиру практичне наставе за студенте, а имамо и уговор са РФЗО-ом о пружању стоматолошких услуга преко упута, али само одређених категорија становништва. Имамо много пацијената. Доста ће значити и запошљавање стоматолога који су незапослени. То је велика ствар за младе људе који су завршили факултет. Треба имати на уму да готово нигде на свету нису плаћене све стоматолошке услуге из обавезног осигурања, па зато не треба очекивати да ће грађани са овереном књижицом моћи да уграђују имплантате. Али треба им омогућити да у дому здравља могу да поправе или изваде зуб, или добију неку протетску надокнаду да би могли да функционишу. Државна стоматологија мора да се врати на место где је раније била – сматра др Марковић.

Наш саговорник истиче да грађани не посвећују довољно пажње бризи о здрављу зуба, највише због тога што услуге морају да плаћају, а не могу себи да приуште стоматолошке услуге.

– Проблеми са зубима могу да доведу до додатних проблема са здрављем у целом организму. Акценат треба ставити на превентиву, која је значајно јефтинија од каснијег лечења последица – наглашава др Марковић.

Према речима професора др Војкана Лазића, продекана за финансије Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, стоматолози су били очајни када је донета одлука да неће сви грађани са књижицом моћи да добију основне услуге лечења зуба у дому здравља.

– Мислим да је неопходно постојање хитне службе за поправку зуба у примарној здравственој заштити. Раније су грађани могли у чувеном „Мажестику” у Београду да добију адекватне стоматолошке услуге када добију болове или им се јави изненада оток, јер су радили и ноћу, а зна се колико је људима тешко када их увече заболи зуб и не знају коме да се обрате. Сада тога више нема. Ми на факултету немамо службу у којој можемо ноћу да лечимо хитне проблеме зуба. Код нас 24 сата дежура Клиника за максилофацијалну хирургију, у случају да особа дође са преломима вилице или повредама меких ткива услед туче или неке саобраћајне несреће – објашњава др Лазић.

Међутим, има стоматолога који сматрају да идеја о враћању стоматологије у домове здравља није спроводива у пракси, јер готово нигде у свету људи не могу бесплатно да поправљају зубе, а уз то доста новца треба и за запошљавање стоматолога. У Србији има око 1.100 незапослених стоматолога. Највише је доктора стоматологије, а на радну књижицу најдуже, око осам година, чекају они који су завршили општу стоматологију.

Како истиче др Драшко Карађиновић, стоматолог из Удружења „Доктори против корупције”, ипак, није реално да у селима раде стоматолози, а једино је могуће организовати стоматолошке аутобусе, који су постојали у неким земљама и који су били комплетно опремљени за пружање стоматолошких услуга у забаченим местима. Он напомиње да у Србији постоји хибридни модел стоматологије, државни и приватни. У приватном сектору ради између 3.000 и 3.500 стоматолога, а у домовима здравља око 1.720, али је њихова продуктивност мала.

– Један стоматолог у дому здравља дневно уради 1,4 пломбе, а годишње свега 20 мобилних протеза. Зато треба размислити о другачијем моделу стоматолошке службе. Буџет за стоматолошке службе износи 55 милиона евра годишње, односно један стоматолошки тим лекар–сестра кошта око 32.000 евра. Уз малу продуктивност коју они имају, то је доста скупо. Треба се окренути моделу рада који постоји у бројним европским земљама, а однедавно и у Црној Гори. Тамо више нема државне стоматологије, али сваки приватник има право да потпише уговор са фондом, тако да приходи стоматолога зависе од продуктивности, а држава плаћа услуге за заштићене категорије. У свету је државна стоматологија маргинална појава. Драго ми је да је министарка здравља решила да нешто промени у овој области, јер то значи да је почело да се мисли на стоматологију – рекао је др Карађиновић.

С друге стране, треба напоменути да је у нашој земљи доста развијен дентални туризам, па наши људи који раде у иностранству, али и држављани других земаља, долазе да би ставили импланте, керамичке крунице, поправили зубе, будући да су цене неких услуга у развијеним земљама доста скупље. Постављање једног зубног импланта код нас кошта од 500 до 700 евра, а у западним земљама између 2.000 и 6.000 евра. Једна металокерамичка круница овде је око 100 евра, док је у земљама Европске уније и Америке од 600 до 1.000 евра. Пломбирање зуба у Србији стаје од 20 до 45 евра, а у ЕУ око 150 евра. За избељивање зуба код нас би требало издвојити око 50 евра, а у иностранству око 150 евра.

Процена је да око 203 милиона Европљана годишње оствари путовања мотивисана здравственим разлозима, међу којима су и стоматолошки, и да се на тим путовањима потроши око 115 милијарди евра.