Ђоковић: Дођох, видех, победих

Кад год би Ђоко, како га Французи зову, направио грешку и лопта завршила изван терена или у мрежи, одјекнули би френетични аплаузи радости и одушевљења. А кад се спрема да изведе сервис одједном би неко из публике из све снаге урликнуо. А оно „уа” или „ууу”, то је већ „класика”. Сви су изгледи да се ова горопадна публика озбиљно „преконтала”, лоше проценивши са каквим менталним капацитетима располаже Ђоковић, коме провокације публике више помажу него што одмажу

Оно што је постало више него очигледно јесте то да је бели спорт постао специјалитет балканског полуострва (трио Ђоковић–Димитров–Циципас), а да су међу најбољим тенисерима Словени (Ђоковић, Димитров, Медведев, Рубљов, Хуркач)

Није нимало лако играти на париском тениском мастерс турниру 1.000 у Акор арени, која може да прими 15.300 гледалаца. Ту, ето, понашање једног, не баш занемарљивог дела публике поприма облик нимало пристојног понашања, а ког на Балкану називамо – понашање „јалијаша”.

„Нежности” ових гледалаца на својој кожи највише су осетили Медведев и светски првак, Србин, Новак Ђоковић. Ишло је то дотле да је, рецимо, крајње испровоцирани Медведев, иначе међу тенисерима познат као мирна и сталожена особа, у једном тренутку био приморан да посегне за оним гестом који називамо „средњи прст”. Касније је на конференцији за штампу Медведев појаснио да париској публици уопште није показао „средњи прст” него да је гледао стање својих ноктију.

Међутим, то што је ова разуларена „рагби публика” радила Медведеву јесте прави мачји кашаљ у поређењу с оним шта је радила нашем Ђоковићу. Елем, кад год би Ђоко, како га Французи зову, направио грешку и лопта завршила изван терена или у мрежи, одјекнули би френетични аплаузи радости и одушевљења. А кад се спрема да изведе сервис одједном би неко из публике из све снаге урликнуо. А оно „уа” или „ууу”, то је већ „класика”.

Са овим „неандерталским проблемом” тениског турнира у дворани Берси, суочио се и њен нови директор, иначе некадашњи врхунски француски тенисер Седрик Пиолин. Не сећамо се да ли је публика овај исти репертоар провокација имала и кад је директор овог турнира почев од 2012. године био исто тако велики француски тенисер Ги Форзе, иначе добро познат заљубљеницима тениске игре као редовна муштерија и жртва некадашњег краља асова, садашњег Ђоковићевог тренера, Горана Иванишевића.

Сви су изгледи да се ова горопадна публика озбиљно „преконтала” у својим прљавим рачунима лоше проценивши са каквим менталним капацитетима располаже тениски првак света, Србин, Новак Ђоковић. Ваљда је овог пута, када је Ђоковић седми пут освојио овај турнир, а у оном стилу вени, види, вици (дођох, видех, победих), схватила да провокације публике Ђоковићу више помажу него што одмажу.

Биће да публика није знала да је Новак Ђоковић гледао све филмове у чијим насловима на филмским плакатима стоји реч Париз. Не зна ова и због величанствених успеха Ђоковића до очаја доведена публика, а што ни не крије да кипти од опаке љубоморе и зависти према нашем тениском асу, да је Новак Ђоковић, или „Лун, краљ поноћи”, гледао чак и филмове „Гори ли Париз” и „Поноћ у Паризу”, а о филму Бернарда Бертолучија „Последњи танго у Паризу”, да и не говоримо.

Свако навија за оног тенисера којег више воли и цени. Тако, ето, баш ми се фућка кад неки без икакве мере глорификују Федерера уздижући га у небеса и тврдећи да је он имао до данас непревазиђен лепршав тениски стил, а да је Надал неприкосновени краљ тениске шљаке, на којој се заиста „шљака”. Чак сам посве равнодушан и кад Надалов ујак Тони без престанка хвалише свог Рафаела. Ујак је ипак ујак.

Јако прижељкујем, а и наш Новак сигурно, да се Надал здрав врати на тениске терене па да Ђоковић и он наставе да своде међусобне рачуне. Њихов садашњи међусобни скор је врло тесан, али је ипак на страни Ђоковића – 30:29.

Има Ђоковић од Надала једну победу више, али вредну...

Преостаје још само мало па ће се навршити 400 седмица откако је наш ас на првом месту АТП листе. Засад има три хиљаде поена више од другопласираног двадесетогодишњака Шпанца, Алкараза. А ни италијанска млађана узданица, Јаник Синер, није далеко.

Оно што је постало више него очигледно јесте то да је бели спорт постао специјалитет балканског полуострва (трио Ђоковић–Димитров–Циципас), а да су међу најбољим тенисерима Словени (Ђоковић, Димитров, Медведев, Рубљов, Хуркач).

Видећемо, врло скоро, како ће се ствари одвијати на скорашњем и најважнијем овогодишњем завршном тениском турниру у Торину.

*Дипломирани журналиста и професор социологије