Наша дијаспора најчешће тражи „холивудски осмех”

Комплетна реконструкција доње и горње вилице са имплантима у Америци кошта и до 120.000 долара, а код нас 10.000 евра. Од разлике у цени може да се купи стан у Београду

У нашој земљи многи се данас и не сећају како је то ићи код државног зубара, али ако се најава министарке здравља проф. др Данице Грујичић реализује, имаће прилику од следеће године да у домовима здравља ваде или поправљају зубе или чисте каменац. И за то ће им бити потребна само оверена здравствена књижица.

Др Срђан Цвејановић, власник ординације у Београду коју је 1982. године отворио његов отац доктор Небојша Цвејановић, пионир приватне праксе код нас, сматра да су то одличне вести, да таква пракса и треба да постоји за оне који немају средстава, не желе или немају потребу за захтевнијим услугама стоматолога. Наравно, како каже у разговору за „Политику”, отворено питање је како ће се ова одлука применити.

Наш саговорник сматра да је тужно што је државна служба била укинута толике године, што је девастирана, али да је питање, ако изостану улагања, како ће све изгледати у пракси. Сиве пломбе и вађење зуба без анестезије у 2023. години једноставно немају смисла. Због тога, реч је о одлуци која захтева доста инвестиција од стране државе како би била спроведена како треба.

„Државна служба никада није угрожавала, нити је имала утицаја на приватну праксу. Ово је заправо добра вест за нашу заједницу, да све више људи може да залечи и третира примарне денталне проблеме. Али, никада се у државној пракси није, нити ће се радити стоматологија на нивоу и квалитету као она од које живи приватна пракса. Од самих почетака приватна пракса је окренута не само ка превенцији него и ка естетици. Одавно користимо беле пломбе, безметалне крунице, најквалитетнију протетику и радимо комплетну реконструкцију горње и доње вилице. Заправо, приватна пракса великим делом живи од денталног туризма”, објашњава Цвејановић.

На питање ко им најчешће долази, доктор каже да је то у 90 одсто случајева дијаспора, људи са ових простора који раде у иностранству. Странци су реткост, а кључна је препорука.

„Србија није у Европској унији, не постоји осигурање, другачије послујемо, нема рефундације трошкова и Европљани чешће иду у Хрватску, Мађарску, Пољску. Тачно се зна ко где иде, дакле где лече зубе пацијенти из одређене развијене земље. Рецимо, Аустријанци иду у Мађарску, Немци у Пољску, Италијани у Хрватску, Американци у Мексико, нама долазе наши. Не исплати се да људи путују због пломбе, али када су веће интервенције у питању онда се штеди и долази код нас. Услуге које најчешће радимо су холивудски осмех, што је заправо реконструкција обе вилице навлакама, и all on 6, то јест комплетна реконструкција доње и горње вилице са имплантима. Нашима се исплати да дођу и из Америке, јер једна реконструкција all on 6 за обе вилице тамо кошта од 80.000 до 120.000 долара, код нас 10.000 евра. Од разлике у цени може да се купи стан у Београду”, сликовито објашњава наш саговорник, истичући да није разлика у цени због лошијих материјала, него једноставно цене услуге која је код нас на таквој скали.

За отварање ординације минимум 10.000 евра

Запослење стоматолога у државном сектору је годинама ограничено, а најава о повратку у домове здравља је добра вест највише за оне који завршавају студије, јер отварање приватне праксе доста кошта.

„Отварање ординације кошта од 10.000 евра по зубарској столици. Али, када се помиње отварање ординације у Европи, не купују се простор и опрема, купују се заправо картони пацијената”, каже др Цвејановић и наводи да не може тек тако да се отвори пракса као код нас, већ су ствари системски испројектоване.

На једног стоматолога – 4.747 становника

Према последњим подацима, на Стоматолошком факултету у Београду дипломира 150 доктора по години, а факултети у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Косовској Митровици, као и приватни факултети, такође ишколују велики број зубара. Прошле године у домовима здравља у Србији радила су 1.404 зубара, а статистика наводи – на једног стоматолога „иде” 4.747 становника.

У 2022. години у домовима здравља, према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, било је 735.058 прегледа. Подаци показују и да је било 577.702 пломбирања, 830.901 хируршка интервенција, 40.873 протетских радова, 344.448 ортодонских радова, као и 284.850 лечења меких ткива.