Књиге Николаја Свечина

Овај аутор не избегава тешке теме и животне недоумице што читаоцу нуди увид у живот Русије претпрошлог векаАко би било претенциозно именовати наследнике руских великана попут Пушкина, Јесењина, Толстоја, Достојевског, онда би се у најмању руку могао издвојити Николај Свечин, који је у својим књигама „Завештање протопопа Авакума” и „Лов на цара” са невероватним умећем живо описао атмосферу у Русији тих времена у којима су живели поменути писци. Његове књиге могле су се наћи на штанду „Информатике” на недавном Сајму књига.

Николај Свечин је рођен у Нижњем Новгороду, где је и одрастао и провео свој живот. Свечин је пре титуле књижевника био дипломирани економиста, а као сваки писац који обећава, имао је живот пун преокрета: радио је у фабрици, државној управи, банкама и финансијским установама. Занимање за историју и књижевност га је ипак довело дотле да напише први роман 2001. године а затим и још тридесетак до данас.

Са талентом за реконструкцију прошлости и упорношћу у ишчитавању читавих архива како би дочарао догађаје које описује у својим књигама, Свечин своје детективске приче поткрепљује истинитим догађајима и условима у којима је живео руски народ у 19. веку. Тачније, 1879. године у Нижњем Новгороду, када се одвија радња ових романа. Управо у овом граду се одржавао највећи сајам у свету када је у месец дана током лета прошло око пет милиона посетилаца из целог света. Овај град на ушћу реке Оке у Волгу у централном делу Русије, био је главни догађај тада ни приближно повезаног света као данас, у којем се трговало свиме чега је човек тог времена могао да се сети: од дијаманата из Холандије, челика, угља и нафте из Сибира, па све до чајева из Кине. Свако велико дешавање привлачи и велике невоље које доносе лопови и убице који долазе са свих светских меридијана.

Историјски оквир, заснован на детаљним истраживањима архива, приповедачу служи за развој крими заплета где је у главној улози лик полицијског детектива Алексеја Ликова, носиоца изванредних младалачких врлина и идеала, кога упорно прати срећна звезда у окршајима са зликовцима из подземља али и из врхова друштва руске империје. Писац на историјској подлози гради своје ликове, заплете и дијалоге, што читаоцу нуди увид у живот Русије претпрошлог века, као и забаву у трагању и победама над зликовцима. У таквом садржају, аутор (као и сви други руски аутори) не избегава тешке теме и животне недоумице, чиме постиже да течно излагање – лако за читање – ипак нимало није једнострано нити једноумно, већ скоро неприметно, достиже висине најбољих литерарних домета наводећи често читаоца да се замисли.