Поуздани пријатељ на путу свиле

Народна Република Кина је трећим међународним форумом обележила десету годишњицу Глобалне иницијативе „Појас и пут” (ИПП). Кинески лидер Си Ђинпинг је пред делегацијама око 150 држава и 40 међународних организација, указао да ће званични Пекинг остати на курсу развоја Глобалног југа. Председник Си је обећао да ће у наредних пет година за ИПП бити додељено 780 милијарди јуана (107 милијарди америчких долара).

Оваква одлука показује да ИПП остаје централна у геополитичкој визији НР Кине и уско повезује њен са развојем земаља партнера у најамбициознијем и најхрабријем економском пројекту за 21. век. На форуму су закључени споразуми вредни скоро 100 милијарди долара.

Када је Си предложио ИПП пре 10 година, био је то потпуно нов и оригиналан приступ пројекту. Данас ИПП има огроман обухват и у њу је укључена велика већина становништва света.

Званичне документе о сарадњи у оквиру ИПП су са НР Кином потписале 154 државе. На форуму у Пекингу је председник Александар Вучић предводио многобројну државну делегацију високих економских и војних званичника, који су са партнерима из НР Кине потписали више споразума, међу њима и значајни о зони слободне трговине.

Председник Си је Србију назвао „поузданим пријатељем”. Србија је међу првим државама у Европи потписала споразум са НР Кином о сарадњи у ИПП. Према кинеским медијима, Србија је у глобалној мрежи ИПП важан партнер и један је од истакнутих позитивних примера сарадње.

Полазиште за идеју о ИПП био је економски преображај НР Кине од једне од најсиромашнијих земаља у свету у другу, по неким мерилима и прву глобалну привредну силу. У основи реформи и отварања НР Кине према свету од 1978. биле су велике инвестиције у инфраструктуру под вођством државе.

Приликом студијског путовања по Нр Кини посвећеног ИПП, у источном граду Нингбо сам чуо давнашњу локалну изреку: „Уколико желиш да се обогатиш, прво направи пут.” Један од старих трговачких градова у Кини данас има првокласне ауто-путеве, железничке пруге, укључујући и супербрзе са вожњом од 360 км на час, модеран метро, а до четири међународна аеродрома се стиже за два сата, највише. Уколико је ово успело у Кини, зашто не би и другде?

Већина евроазијске копнене масе, заједно са Африком и Латинском Америком, пати од акутног недостатка инфраструктуре. Азијска банка за развој (АДБ) процењује да само у Азији инвестициони дефицит – ауто-путева, железница и лука до електрана и социјалне инфраструктуре износи више од 900 милијарди америчких долара годишње.

ИПП то мења. Током деценије је скоро хиљаду милијарди долара уложено у 3.100 пројеката широм светске економије. У више од 120 партнерских земаља ИПП је створено више од 80 зона економске и трговинске сарадње, обучено преко 100.000 кадрова, а скоро 40 милиона људи извучено из сиромаштва.

Само у Африци, другом по пространству и броју становника континенту, али и најнеразвијенијем, НР Кина је изградила преко 6.000 километара (км) железница, више од 10.000 км аутопутева, 20 лука и 80 великих инфраструктурних објеката, те 80 одсто постојећих телекомуникационих објеката.

Више од 19.000 милијарди америчких долара вреди трговинска размена Кине и земаља окупљених у ИПП. Са њима је Кина у последњих 10 година отворила преко 1.300 нових ваздушних линија. У више од 80 њих су основане нове банкарске филијале или је успостављена финансијска сарадња. Годишње се из Кине у иностранство, у просеку, инвестира 150 милијарди долара, при чему су све већа улагања у земље ИПП.

ИПП је подигла Глобални југ. Гради се инфраструктура која никада не би била изграђена. Према кинеским показатељима, ИПП додаје између 1,2 и 3,4 одсто реалног укупног националног производа (БДП) земљама дуж руте.

Чини се да је ова иницијатива постала део промене односа између традиционално богатих и сиромашних, а удео земаља у развоју у глобалном БДП расте. Све већи значај Глобалног југа постаје очигледан, као и улога НР Кине у његовом снажењу.

Истовремено, ИПП је била одговор на стратешке интересе НР Кине и повећала јој способност да ојача трговинске везе широм Азије и Африке. НР Кина је постала највећи трговински партнер за преко 120 земаља, претежно у развоју, које представљају будући пол раста глобалног тржишта. То је променило равнотежу глобалне економске моћи и изгледе многих земаља у развоју.

Утицај ИПП исказује се и кроз убрзано ширење група БРИКС и Шангајске организације за сарадњу. Заједно настоје да снаже везе и економску међузависност Глобалног југа.

Трећи форум је окупио импресиван број земаља у развоју које највише пате од неправедног поретка, последице западне хегемоније, а које су од виталног значаја за успостављање мултиполарног света. Форум је ојачао линију зацртану на претходна два ‒ изградњу новог модела међудржавних односа заснованог на принципима отворености, узајамне користи, међусобног саветовања и опште добробити.

У Кини ове принципе схватају веома озбиљно јер имају посебно значење проистекло из њене мукотрпне историје. Стручњаци и званичници свих нивоа истичу да је НР Кина свесна негативног примера Сједињених Америчких Држава и Запада уопште, и да неће наметати своје вођство у свету по цену ратова, супротстављања држава једних другим, колонијалних освајања и пљачке туђих ресурса.

У Пекингу указују да снажна НР Кина не следи стари пут агресије и ширења из историје Европе, САД и других колонијалних сила. НР Кина је пак последњи краткотрајни оружани сукоб имала са суседним Вијетнамом јануара 1979.

Кинески стручњаци истичу да у оквиру ИПП, њихова држава неће прибегавати застарелим геополитичким маневрима и неће формирати „малу групу која штети стабилности”, већ ће створити „велику породицу складног суживота”. Наглашавају да ИПП увек треба да одговара развојним циљевима појединачне земље, како не би била у супротности са њеним националним интересима.

ИПП пружа могућност да се реши главни и хитан задатак за човечанство ‒ смањивање јаза између Севера и Југа и да земље потоње групације ослободи тешкоћа у развоју. Пројекат ИПП се у Кини оцењује као нови модел обострано корисне сарадње који убрзава разградњу неоколонијализма јачањем могућности за независан развој Глобалног југа.

У догледној будућности ће се пројекти ИПП ширити од путне и транспортне инфраструктуре до других области узајамног деловања, не само економских већ и хуманитарних. Међу осам корака за даљи развој Иницијативе које је на форуму најавио председник Си, фокус је на дигиталној економији, технолошким иновацијама, зеленом развоју и пројектима побољшања животних услова становништва.

Суочени са растућим таласом деглобализације, пре свега у САД, из Пекинга нуде ИПП који је, по неким аналитичарима постао кинеска верзија глобализације, засноване на принципима потпуно другачијим од западне верзије. ИПП је и план за спасавање светске трговине те програм ангажовања без вештачких препрека попут санкција и трговинских ратова.

ИПП би глобално могла бити спасоносна алтернатива сценаријима који воде светску привреду ка хаосу. Све у оквиру новог система односа међу државама и промена у светском поретку.

Уредник и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa