Бизон угинуо због повреде грудног коша

Нови Сад – Обдукција бизона из Националног парка „Фрушка гора”, јединог мужјака из крда, утврдила је трауматску повреду грудног коша, која је довела, по мишљењу стручњака Научног института за ветеринарство Нови Сад др Биљане Ђурђевић, до упале на плућима и плућној марамици, као и накупљања запаљенске течности у грудима.

Откривено је и хронично запаљење на сиришту ове јединке, која је летос лечена због паразитске инфекције. Међутим, по речима научне сараднице института, почетком октобра дошло је до вишедневног погоршања здравственог стања бизона у виду спорадичне дијареје, опште слабости и немогућности ослањања на ноге.

„Ни након терапије није било видног побољшања и бизон је угинуо 12. октобра. Извршене су неопходне лабораторијске анализе, при чему је искључена могућност да је угинуће наступило услед заразне болести”, навела је за „Политику” др Биљана Ђурђевић.

Објашњавајући да је сириште тзв. „прави желудац” преживара, где долази до лучења ензима за варење протеина и масти, навела је да је запаљење онемогућило нормално варење и пријем хранљивих материја, што је довело до слабљења јединке и погоршања општег стања.

„Код дивљих преживара ово стање се најчешће и дијагностикује постмортално, односно након угинућа јединке. Услед дуготрајне неадекватне функције плућа и сиришта, неадекватног снабдевања организма кисеоником и хранљивим материјама, дошло је до прогресивног слабљења и поремећаја општег стања које је резултирало угинућем”, закључила је др Биљана Ђурђевић.

Остало је питање како је дошло до повреде грудног коша. У јавности се помињало да је због јаке олује током јула, цело крдо, пет јединки настањених у пролеће 2022. у НП „Фрушка гора”, у сарадњи биолога и ветеринара из Шпаније и Пољске, било изложено „поприличном стресу”. Да ли је повреда од пада дрвета, друге животиње – налаз не даје одговор. Др Ђурђевић, која је прошле године у Шпанији била део тима из Србије на обуци за истрагу злочина против дивљих животиња, не сматра да у случају угинулог бизона постоји људски фактор.

Ради се о популацији европског бизона која припада потенцијално угроженој врсти, док је почетком 20. века била на граници истребљења, а данас има, захваљујући сталним напорима, око 7.000 јединки у Европи, навела је научна сарадница новосадског института, позивајући се на податке Међународне уније за заштиту природе.

Једна од мера за очување и опстанак врсте, како наводи, јесте укрштање генетички блиских јединки, што је довело до смањене отпорности популације на болести. Каже и да се у програмима реинтродукције европског бизона често користе јединке одгајене у заточеништву, у зоо-врту, што их чини вредним извором генетичког материјала, али и мање отпорним на патогене узрочнике обољења.

Разматрајући угинуће бизона са Фрушке горе, узето је у обзир и његово порекло из зоо-врта у Чешкој. Остале јединке из крда пореклом су из дивљине, са подручја Пољске.