„Златни Александар” остаје у Грчкој

64. СОЛУН

Солун – Није се догодило још од 1993. године да на међународном Солунском фестивалу у главном такмичарском програму победи грчки филм. И зато је одлука чланова жирија 64. ТИФФ-а да се награда „Златни Александар” за најбољи филм уручи грчком филму „Животиња” вишеструко важна. Ем је грчка кинематографија добила после три деценије и овде добила међународну потврду, ем су добитници главне награде жене – продуценткиња Марија Драндаки и сценаристкиња и редитељка Софија Ексарху.

 О филму Ексархуове писано је ових дана на страницама „Политике”, а сада је важно рећи да уз „Златног Александра” иде и новчани износ награде од 10.000 евра и образложење жирија у којем се каже да је „жири посебно био импресиониран филмом ’Животиња’ и закулисом грчког острва током лета и невиђеним уметницима који анимирају туристе, као и да овај рефренски филм представља кондензацију проналаска породице, можда љубави, а сигурно туге”. Такође, за главну улогу у овом филму награђена је глумица Димитра Влагкопулу, која равноправно дели награду са Американком Џоаном Арнов, глумицом у филму „Осећај да је време за нешто прошло” награђеним за најбољу режију коју управо Џоана Арнов и потписује.

 Захваљујући за освојену главну награду, продуценткиња овог филма је рекла: „Можете замислити радост победе, награду у међународној секцији фестивала који је у вашој земљи. Овај филм је био огромна авантура, укључивао је невероватне успоне и падове и много злих људи који су покушавали да га спрече, али је укључивао и много доброг и редитељку која је наоружана безграничном енергијом, извршила овај титански задатак.” У свом обраћању јавности Софија Ексарху је захвалила и Солунском фестивалу и жирију, између осталог рекавши и да толико година овде долази да „гледа филмове и учи о филму” и да је заправо редован долазак на ТИФФ био пресудан што је филмску режију одабрала као професију.

 Награду за најбољег глумца освоји је такође Грк – Костас Коронеос за ролу у филму „Последњи таксиста” Стергиоса Пасхоса, док је прави тријумф на 64. солунском фестивалу доживела грчка дебитанткиња Ева Натена, ауторка филма „Убица” с којим се такмичила у програму „Упознај суседе”, а о којем је такође већ било речи на страницама „Политике”. Она је освојила награду жирија за најбоље уметничко достигнуће, награду међународног жирија критике Фипресци за најбољи грчки филм, главну награду „Хеленске броудкастинг корпорације” (и 3.000 евра), награду Грчког филмског центра ( и 5.000 евра), као и многима најдражу награду – Награду публике која носи назив „Фишер”.

 У образложењима различитих жирија који су наградили филм „Убица” редитељке Еве Натене, стоји готово истоветно да су његова „уметничка достигнућа изузетно висока”, да филм има „веома јаку друштвено-историјску тему помешану са снажним савременим размишљањима о статусу жена данас”, да је редитељка „преузела ризик да на велико платно пренесе иконично и увек правовремено и ажурно књижевно дело Александроса Пападијамантиса, остајући верна својој сржи и избегавајући филм морала и манира, доносећи груби грчки пејзаж и хармонично га повезујући са изванредним изведбама глумачке екипе”. Захваљујући заједно са својим продуцентом Дионисисом Самиотисем на освајању чак пет награда Ева Натена је између осталог рекла: „Желим да захвалим Солунском фестивалу што нас је угостио и публици што нас је тако срдачно дочекала. Хвала свим клинцима који пролазе и честитају нам рукујући се. Нисам очекивала да ће филм одјекнути и међу младим људима. Разумете да је ово велика победа за филм и хвала вам пуно...”

 Овогодишње 64. издање Солунског фестивала донео је и драгоцене сусрете публике са новим филмовима Александра Пејна и Монике Белучи, велики број младе, студентске публике (Солун је универзитетски град), која се отворено бунила на високу цену улазница (на шта им је одговорено да више од педесет посто буџета фестивала иде на његов индустријски део, и да је зато цена карата висока), као и велики број филмова из целог света. Једино што је на фестивалу ове године недостајало је култни програм „Балкански преглед” који је изгледа заувек укинут. Какви су планови за наредно фестивалско издање рано је да се зна, али мало више пажње филмовима и ауторима, а мало мање средстава за индустријски део манифестације, не би било бескорисно. А и најмногољуднија гледалачка популација – студенти, били би задовољнији могућношћу приступа жељеним филмовима. Цена од седам евра по улазници превисока је за студентски џепарац, поготово када се гледа неколико филмова у једном дану, а фестивал траје 11 дана...