„Zlatni Aleksandar” ostaje u Grčkoj

64. SOLUN

Solun – Nije se dogodilo još od 1993. godine da na međunarodnom Solunskom festivalu u glavnom takmičarskom programu pobedi grčki film. I zato je odluka članova žirija 64. TIFF-a da se nagrada „Zlatni Aleksandar” za najbolji film uruči grčkom filmu „Životinja” višestruko važna. Em je grčka kinematografija dobila posle tri decenije i ovde dobila međunarodnu potvrdu, em su dobitnici glavne nagrade žene – producentkinja Marija Drandaki i scenaristkinja i rediteljka Sofija Eksarhu.

 O filmu Eksarhuove pisano je ovih dana na stranicama „Politike”, a sada je važno reći da uz „Zlatnog Aleksandra” ide i novčani iznos nagrade od 10.000 evra i obrazloženje žirija u kojem se kaže da je „žiri posebno bio impresioniran filmom ’Životinja’ i zakulisom grčkog ostrva tokom leta i neviđenim umetnicima koji animiraju turiste, kao i da ovaj refrenski film predstavlja kondenzaciju pronalaska porodice, možda ljubavi, a sigurno tuge”. Takođe, za glavnu ulogu u ovom filmu nagrađena je glumica Dimitra Vlagkopulu, koja ravnopravno deli nagradu sa Amerikankom Džoanom Arnov, glumicom u filmu „Osećaj da je vreme za nešto prošlo” nagrađenim za najbolju režiju koju upravo Džoana Arnov i potpisuje.

 Zahvaljujući za osvojenu glavnu nagradu, producentkinja ovog filma je rekla: „Možete zamisliti radost pobede, nagradu u međunarodnoj sekciji festivala koji je u vašoj zemlji. Ovaj film je bio ogromna avantura, uključivao je neverovatne uspone i padove i mnogo zlih ljudi koji su pokušavali da ga spreče, ali je uključivao i mnogo dobrog i rediteljku koja je naoružana bezgraničnom energijom, izvršila ovaj titanski zadatak.” U svom obraćanju javnosti Sofija Eksarhu je zahvalila i Solunskom festivalu i žiriju, između ostalog rekavši i da toliko godina ovde dolazi da „gleda filmove i uči o filmu” i da je zapravo redovan dolazak na TIFF bio presudan što je filmsku režiju odabrala kao profesiju.

 Nagradu za najboljeg glumca osvoji je takođe Grk – Kostas Koroneos za rolu u filmu „Poslednji taksista” Stergiosa Pashosa, dok je pravi trijumf na 64. solunskom festivalu doživela grčka debitantkinja Eva Natena, autorka filma „Ubica” s kojim se takmičila u programu „Upoznaj susede”, a o kojem je takođe već bilo reči na stranicama „Politike”. Ona je osvojila nagradu žirija za najbolje umetničko dostignuće, nagradu međunarodnog žirija kritike Fipresci za najbolji grčki film, glavnu nagradu „Helenske broudkasting korporacije” (i 3.000 evra), nagradu Grčkog filmskog centra ( i 5.000 evra), kao i mnogima najdražu nagradu – Nagradu publike koja nosi naziv „Fišer”.

 U obrazloženjima različitih žirija koji su nagradili film „Ubica” rediteljke Eve Natene, stoji gotovo istovetno da su njegova „umetnička dostignuća izuzetno visoka”, da film ima „veoma jaku društveno-istorijsku temu pomešanu sa snažnim savremenim razmišljanjima o statusu žena danas”, da je rediteljka „preuzela rizik da na veliko platno prenese ikonično i uvek pravovremeno i ažurno književno delo Aleksandrosa Papadijamantisa, ostajući verna svojoj srži i izbegavajući film morala i manira, donoseći grubi grčki pejzaž i harmonično ga povezujući sa izvanrednim izvedbama glumačke ekipe”. Zahvaljujući zajedno sa svojim producentom Dionisisom Samiotisem na osvajanju čak pet nagrada Eva Natena je između ostalog rekla: „Želim da zahvalim Solunskom festivalu što nas je ugostio i publici što nas je tako srdačno dočekala. Hvala svim klincima koji prolaze i čestitaju nam rukujući se. Nisam očekivala da će film odjeknuti i među mladim ljudima. Razumete da je ovo velika pobeda za film i hvala vam puno...”

 Ovogodišnje 64. izdanje Solunskog festivala doneo je i dragocene susrete publike sa novim filmovima Aleksandra Pejna i Monike Beluči, veliki broj mlade, studentske publike (Solun je univerzitetski grad), koja se otvoreno bunila na visoku cenu ulaznica (na šta im je odgovoreno da više od pedeset posto budžeta festivala ide na njegov industrijski deo, i da je zato cena karata visoka), kao i veliki broj filmova iz celog sveta. Jedino što je na festivalu ove godine nedostajalo je kultni program „Balkanski pregled” koji je izgleda zauvek ukinut. Kakvi su planovi za naredno festivalsko izdanje rano je da se zna, ali malo više pažnje filmovima i autorima, a malo manje sredstava za industrijski deo manifestacije, ne bi bilo beskorisno. A i najmnogoljudnija gledalačka populacija – studenti, bili bi zadovoljniji mogućnošću pristupa željenim filmovima. Cena od sedam evra po ulaznici previsoka je za studentski džeparac, pogotovo kada se gleda nekoliko filmova u jednom danu, a festival traje 11 dana...