Пшеница подиже цену хлеба

Иако је од последњег поскупљења прошло само месец и по дана, приватни пекари у Београду најављују још једну промену цена хлеба. Према њиховој рачуници, векна опет треба да поскупи зато што не може да се умеси и испече за мање од 35 динара. Најављено повећање цене за више од пет динара они правдају чињеницом да је немогуће од брашна типа 500, које кошта најмање 24 динара за килограм, месити векну за недавно договорених 29,5 динара.

Уколико се њихове најаве обистине, поскупљење ће, осим грађана Србије, непријатно изненадити и министра трговине Предрага Бубала коме сигурно неће бити свеједно што пекари крше обећање које су пред њим дали пре непуна два месеца.

На састанку у Министарству трговине крајем августа утаначено је да цена хлеба типа 500 буде 29,5 динара и да се не повећава наредних годину дана. Предмет разговора било је и поскупљење уља, па су осим пекара у дискусији учествовали и уљари, као и представници највећих домаћих трговинских ланаца.

Генерални директор "Класа" Момир Лазић, који је присуствовао августовском састанку, истакао је јуче да ће он и његове колеге покушати да пронађу компромис са министарством.

– Услови пословања су се у међувремену променили. Кад смо постигли договор килограм брашна се продавао по цени од 20 до 22 динара. Сада га је немогуће платити мање од 24 динара. Ситуација се мења из дана у дан. Данас не могу са сигурношћу да тврдим колико ће килограм брашна коштати у понедељак. Уколико нам држава са робним резервама не изађе у сусрет, онда нема другог решења. Немогуће је у измењеним условима држати стари ниво цена. У августу је требало да буде договорено да хлеб кошта 32 динара, али су се онда трговци одрекли дела својих зарада и тако смо стигли до цене од 29,5 динара – истакао је Лазић и додао да су залихе брашна код пекара сада већ при крају.

И док из Уније приватних пекара упозоравају да нас свега 10 до 15 дана дели од поскупљења, Лазић није могао да прецизира када ће доћи до корекције њихових ценовника. Али могао је да тврди, сасвим извесно, да ће до следеће жетве бити много састанака са надлежнима о овој теми.

Како каже, у сиромашнијим земљама из региона,  попут Македоније и БиХ, хлеб је скупљи него код нас. Скупље је, каже, и брашно... Али нико не може натерати млинаре да свој производ продају на домаћем тржишту кад извозом могу да зараде више.

Наш саговорник тврди да је још у јулу предвидео шта ће се, због суше, дешавати са ценом брашна. Питали смо га да ли је можда и крајем августа, када је договор са министром орочен на годину дана, наслућивао да је он (договор) унапред осуђен на неуспех. Лазић је одговорио да се и тада бунио и да је и касније изјављивао да ће држање договорене цене бити могуће једино уколико на тржишту не дође до осетних промена.

У Министарству трговине објашњавају да им никакав званичан допис од пекара није стигао. Како кажу, не могу да коментаришу да ли у овом тренутку могу да им изађу у сусрет и да ли има довољно робних резерви, пре него што их пекари обавесте о својим намерама.

Представници пекарских индустрија се, са друге стране, надају да ће, пошто преко "Житовојводине" саопште своје намере, наићи на разумевање надлежних у министарству.

--------------------------------------------------------------------------

Месо, за сада, под контролом

Према речима Момира Јовановића, генералног директора новосадске "Неопланте", за сада потрошачи не треба да страхују од новог поскупљења меса. Понуда на тржишту је стабилна, а несташица нема, истиче наш саговорник.

– Не могу са сигурношћу да тврдим шта ће се у месној индустрији дешавати до краја године, јер цена свиња расте. У таквој ситуацији може доћи и до неких промена у ценама – истиче Јовановић.
А. Николић

--------------------------------------------------------------------------

Лимит и за извоз брашна

Министар пољопривреде Слободан Милосављевић најавио је јуче да ће то министарство Влади Србије упутити предлог да се продужи примена Уредбе о забрани извоза пшенице, кукуруза, сунцокрета и соје.

Нова уредба би била модификована и лимитирањем извоза производа од пшенице и кукуруза, као што су брашно, гриз или прекрупа, како би се становништву до идуће жетве обезбедиле довољне количине основних пољопривредно-прехрамбених производа по прихватљивим ценама, рекао је он на конференцији за новинаре.

Милосављевић није могао да прецизира до када би нова уредба важила, наводећи да би то могло да буде вероватно до наредне жетве и додао да се све усаглашава са другим министарствима, те да би предлог могао да се нађе пред владом наредне седмице.

Као један од основних разлога за продужење уредбе он је навео непостојање тржишних вишкова основних ратарских култура у Србији.

Министар пољопривреде је истакао да сада важећа уредба о привременој тромесечној забрани извоза, која је на снази од 4. августа, никоме није нанела штете и да није утицала на цену житарица у земљи, која је висока.

Уредбом је спречено да се деси огроман раст цена ратарских култура, прехрамбених производа, сточне хране, а спречила је и покољ стоке у Србији, што би имало несагледиве последице, с обзиром на време потребно за обнављање сточног фонда, рекао је он.

Уколико би се извоз дозволио, како је казао, већ до краја године Србија би и сама морала да увози жито, али по знатно вишим ценама и проблематичног квалитета. Милосављевић је додао да нема речи оправдања за дестимулисање ратарске производње у претходном периоду, јер би, да се то није десило, Србија данас могла да на располагању има милион тона жита вишка и између два и три милиона тона кукуруза.

Због такве дестимулишуће политике Србија је ове године изгубила између седамсто милиона и милијарду долара од извоза, нагласио је он.

Могли смо, како је навео, уместо 500 милиона долара суфицита, колико ће пољопривреда и прехрамбена индустрија имати ове године, да имамо можда и две милијарде долара.

Министар пољопривреде је најавио да ће због свега тога наредне године држава стимулисати повећање сетвених површина, као и повећање приноса ратарских култура.
Бета

--------------------------------------------------------------------------

Конкурс за краткорочне кредите

 Сва регистрована пољопривредна газдинства моћи ће од данас да конкуришу за још једну траншу краткорочних кредита вредну 1,5 милијарди динара, најавио је Милосављевић.

Регистровани пољопривредници моћи ће да конкуришу код 11 банака за добијање кредитних средства из буџета која се нуде на 12 месеци, са ефективном каматном стопом од шест одсто годишње и без валутне клаузуле, рекао је он на конференцији за новинаре. Захтеви ће моћи да се подносе код Хипо Алпе Адрија банке, Чачанске банке, Евробанке ЕФГ штедионице, Агробанке, Панонске банке, Комерцијалне банке, Универзал банке, Фолкс банке, Војвођанске банке, Креди банке и Металс банке, навео је Милосављевић.

Ове године су већ исплаћивани краткорочни кредити из револвинга у износу од 3,9 милијарди динара за 33.197 корисника, подсетио је он.
Бета