Етно и еко туризам – наша понуда свету

Ако је тачан податак да је ове године у иностранство отпутовало око 650 хиљада наших туриста и да је на то потрошено пола милијарде евра, онда се поставља питање колико је странаца дошло у Србију и да ли и ми уопште можемо да „штрпнемо” нешто од светског туристичког колача који вреди око 800 милијарди долара годишње.

Иван Кривец из Ексклузив турса чији највећи део понуде представља домаћи еко и етно туризам, мисли да наше предности нису бање и зимски планински туризам, иако се годинама на то ставља акценат. Поистовећују се три-четири бање (Кањижа, Соко бања, Врњачка и Бања Ковиљача) чија је инфраструктура иоле пристојна са нашим целокупним бањским туризмом. Није то, по његовом мишљењу, ни зимски планински туризам јер нам се капацитети своде на Копаоник и пар жичара и стаза на Тари, Старој планини, Торнику, Дивчибарама. Наша предност су културно-историјско наслеђе, етно села (Врхпоље, Гостољубље, Латковац, Доња Краварица, Борач, Лисине), историјско наслеђе римских царева, као и понуда салаша, еко и етно радионица у краћем трајању попут „сити брејк” програма уз посете историјским локалитетима, манастирима. То је наша шанса, поред река и мало адреналинских тура, рафтинга на Дрини, Лиму, сматра Иван Кривец.  

– Промовисање једне дестинације можда је и најлепши део нашег посла, каже Биљана Радуловић из Топ турса. Топ турс је веома лагано покренуо читав систем промоција Србије као дестинације, и доводио туристе 2002. године, чим је то било могуће, иако су то чинили и у време када је то било далеко теже, почев од 1992. године. Имамо још увек скуп производ на светском тржишту, с обзиром на то да немамо бенефиције (смањење ПДВ–а и пореске олакшице), како то чине земље у окружењу. Гајимо пројекат Београда као „сити брејк” дестинацију, али тај наш туристички производ је скуп, не само због пореске политике већ и због недовољно хотелских капацитета у нашем граду.

Ипак, велико је задовољство видети нашу понуду Београда код најзначајнијих туроператора света. Ту је још прихватање и промет путника Дунавом чије посете никако не смемо сматрати својим успехом. Златибор, Шарганска осмица и Мокра Гора, Војводина као целовит производ са салашима, али и Београд као мост за регионалну посету земљама у окружењу, јер Јапанац или Американац по доласку у Европу неће посетити само једну земљу, рекла је Биљана Радуловић.

Јован Павловић из ТО Златибор каже да ће ова планина до краја године са садашњих осамсто хиљада, уз помоћ конгресног, рекреативног и ђачког туризма достићи милион ноћења. На то ће значајно утицати и традиционална новогодишња посета Златибору. Посета странаца је све већа, како каже, и то не само наших људи из иностранства, већ странаца који циљано стижу до ове „златне” планине и благотворне климе. Читаве летње сезоне долазиле су и спортске екипе из разних земаља на припреме, али проблем за ТО Златибор не представљају проблем регистровани гости по хотелима, пансионима и одмаралиштима, него они непријављени. Рачуна се да сваког тренутка у току сезоне на Златибору има око пет хиљада гостију у приватном смештају где је ТО немоћна да успешно спроведе регистрацију и уредну наплату такси . Пут до скијалишта Торник је завршен као и припреме овог значајног скијалишта за зимску сезону, што би могло допринети остварењу циља од милион ноћења.

Мало или много, не може се рећи; углавном, за озбиљнији излазак на светску туристичку мапу потребна су многа улагања и доношење новог закона о туризму, кажу наши саговорници, па тек тада би могли да видимо где смо.