Лековита питома планина

Постоје три легенде о томе како је Златибор добио име. Једна каже да је по боровима са жутом четином боје старог злата који су некада покривали таласасте падине. Од тих борова остао је само један у селу Негбинe. По другој због богатства борове шуме којoм су досељеници из Црне Горе и Херцеговине били одушевљени па су говорили: „Златан је то бор!” Трећа казује да је име добио по суватима (пашњацима) који с јесени добијају златножуту боју, боју злата.

Ова питома планина подједнакоје и летњи и зимски туристички центар са најдужом традицијом међу врховима Србије. За званичан почетак туризама на Златибору сматра се долазак краља Александра Обреновића на Кулашевац 1893. године, када је тај крај добио име „Краљеве воде”. Климатски услови, хармоничан однос међу пошумљеним пределима и пространим ливадама прекривени живописним биљем, бројне речице, потоци и језера, здрава и незагађена вода, чист ваздух магнет су за бројне туристе. Златибор има велики број сунчаних дана,али и карактеристична ваздушна струјања (континентална и медитеранска). Благо заталасана висораван је од 700 до 1.500 метара надморске висине прожета је четинарским шумама чије благотворно дејство умирује и лечи.

Поред пешачења, планинарења или бављења неким од спортова, постоје могућности за одлазак на излете или боравак у сеоским домаћинствима. Многобројни велнес центри, програми мршављења, одвикавање од пушења, анти-стрес програми и друго, допуњују туристичку понуду. Посебна атракција је летење змајем самостално или са инструктором, а од ове године је могуће изнајмљивање квад-мотоцикла на четири точка. Постоји пет уређених стаза, а најатрактивнија и најдужа, око 40 километара, је она која повезује овоатрактивно туристичко место са Мокром Гором.

Они мирнијег духа могу се провозати Шарганском осмицом, посетити Кустуричин Дрвенград, музеј на отвореном Сирогојно, кућу чувених пророка Тарабића у Кремни, Стопића пећину, јести пастрмку у селу Гостиље поред водопада, боравити на обалама Црног и Великог Рзава и пробати специјалитете овог краја у воденицама које и даље мељу жито (проја и качамак), посетити село Мачкат и пробати пршуту, проверити здравље или похађати неки од програма на Чиготи.

Љубитељи лова и риболова могу овде задовољити своју страст. Ово је и „спортска” планина, како за рекреативце (лети купање, многобројни спортови на отвореном, затворен базен у Институту „Чигота”) тако и за професионалне спортисте. Кажу, ако се припремају на овој планини, остварују врхунске резултате на такмичењима.

Овде се борави током целе године, приватно или послом. Златибор има идеалне услове за развој конгресног туризма. Велики број конгреса, семинара, састанака и научних скупова одржава се у конгресној сали „Србија” или у сали Института „Чигота”, као и у већини хотела.

Цене у хотелима на бази полупансиона су од 1.800 до 4.400 динара, апартмани се изнајмљују по цени од 15 до 20 евра на дан, пансион у здравственом центру је од 2.590 до 3.235 динара, ноћење у приватном смештају је од 680 до 1.250 динара. Цене у овом делу године су ниже чак за 30 одсто.

-----------------------------------------

Сирогојно

„Старо село” је музеј на отвореном у којем је приказана архитектура, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организација породичног живота људи брдско-планинских предела –„динарски тип”. Овде се можете упознати са културом, традицијом и обичајима, али и научити понешто од старих заната или традиционалне припреме намирница, кроз различите радионице и школе. Домаћа храна и специјалитети овог краја никога не остављају равнодушним. Такође, може се преноћити у вајатима или у мотелу у центру села. Музеј ради свакодневно, током целе године. Од 1. априла до 1. новембра, од 9 до 19 часова, а од 1. новембра до 1. априла од 9 до 16 часова. Цена улазница је 120 динара, за ђачке екскурзије 70 динара, а деца до седам година не плаћају улаз.