Почетак новог банкарства

Од нашег специјалног извештача
Њујорк – Крах хипотекарног тржишта Америке, са свих пет-шест специјализованих инвестиционих банака, ни изблиза не значи и крај банкарства те најјаче економије света. Напротив. Финансијска индустрија, онаква каква је била до пре три седмице, иаковажан део крвотока америчке привреде, није са тренутним инвестиционим „закречењем” зауставила живот.

Биће велики проблем, како је групи београдских новинара приликом недавне посете банци Интеза Санпаоло у Њујорку сведочио Марио Платеро,дописник италијанског пословног дневника „Соле 24 оре”, ако се криза из финансијског пренесе у сектор реалне економије. Тек тада ће се осетити њене праве размере, а америчка, па и светска привреда то ће платити сасвим извесном рецесијом. Да ли ће пад привредне активности бити 18 или свих 60 месеци, зависи од исхода преговора са америчким пријатељима окупљеним око Г7.

Да ђаво, ипак, није тако црн и да није дошло до свеопштег банкарског потопа сведочи и пример италијанске банке Интеза Санпаоло, која годинама успешно ради на америчком тржишту. Њен први човек Корадо Пасераније се полакомио за лаком зарадом и у својој билансној активи нема сложене деривате који садрже (subprime mortgage loans) хипотекарне кредите лошијег квалитета. Банка Интеза Санпаоло нема ни долара отписа по том основу. Пасера је својевремено оптуживан за конзервативан приступ послу, када су други правили милијарде долара профита, али он се определио за улагања у реалну економију.Испоставило се да је то била врло мудра одлука.

На питање новинара шта је заправо толико повукло амерички финансијски крем да се упусти у праву коцку са хипотекарним зајмовима, Платеро хладно каже – похлепа. И то не само њихова, већ и њихових акционара.

Чак Принс, председник „Сити група”, недавно је признао да је и он могао да игра на сигурно, али то за његове акционаре, жељне профита, није било довољно добро. Тражило се много више.

„Ако имате врло стабилан бизнис, ваше акције неће добро проћи на берзи, а ви као први човек под притиском сте да увећате вредност акције, иако постоје послови у оквиру банке чија је додата вредност нешто нижа. Решење је да се пронађе нови бизнис у коме је профитна маржа висока и онда, када се стабилизује, ви изађете из њега и пређете на нови, али уз подизање вредности акција за 15 до 20 процената”, објашњава Платеро и додаје да су се многи просто „заиграли” и нису осетили прави тренутак да се из тог кола пусте. Зато је вредност акција „Сити група” пала са око 70 на свега 15 долара. Али, и то је живот.

Слободан Костић

-------------------------------------------

Без личне одговорности

У Јапану би најодговорнији људи пропалих банака, можда, урадили харикири, а у Србији би остали без послова у финансијској сфери бар четири године. Какве последице из професионалног и личног угла могу очекивати топ-менаџери тих компанија које су банкротирале, било је питање Платеру.

– Већих последица, за сада, нема. Иако се у целу причу о слому хипотекарног тржишта укључио у Федерални истражни биро, сви су изгледи да ће топ-менаџери пропалих банака, једноставно, отићи са својих функција. Да ли и са отпремнинама, које су овде врло високе, још ће се расправљати, али они обично у тим ситуацијама сами започињу свој посао – напомиње Платеро и као пример наводи Пита Фолда, вођу банке Браћа Лиман.

Фолд је у тој банци радиотри деценије, а на CEO функцији провео можда 15 или 20 година. За то време направио је сопствени капитал ван банке од око 500 милиона долара. Она има 62 године. Шта ће са 500 милиона долара урадити неко ко има 62 године? Можда ће у пензију,заиграти голф или узети новац и основати сопствену финансијску компанију.

„Највероватније, познајући Фолда, мислим да је пре онај тип човека који ће започети сопствени бизнис”, каже Платеро.