Килограм шарана 750 динара

Улазимо у доба године када је потрошња рибе због божићног поста и посних слава већа него обично. У односу на пре годину или две, пре инфлације, поскупела је и ова намирница и то поприлично. У неким случајевима тридесетак одсто, а код неке увозне рибе попут ораде и бранцина и свих сто одсто. Шаран је код нас ипак краљ посне трпезе, односно људи се махом одлучују да њега купе. За килограм ових дана треба издвојити око 750 динара, за очишћен у маркетима 1.000 динара, за котлете или шницле 1.200 динара. Можемо само да се са сетом сећамо времена од пре неколико година када су маркети уочи Светог Николе оглашавали акцијске цене од 390 динара по килограму.

Пастрмка се сад мора платити 650 динара по килограму, она очишћена кошта 750 динара, а ко воли димљену, мора такве филете да плати 2.400 динара. Значајно је поскупела и морска риба. Орада и бранцин на акцијама сада коштају 1.200 и 1.300 динара по килограму, док су пре неку годину били упола јефтинији. Килограм лососа је до 2.700 динара.

У једној рибарници на пијаци у Београду кажу да им је набавна цена шарана за 150 динара већа него раније. Кажу да су рибњаци пуни рибе и да због тога у наредним данима очекују да шаран појефтини. Колико, видећемо сви.

С друге стране, Крум Анастасов, директор „Капетанског рита” Рибарство Кањижа и председник групације за рибарство у Привредној комори Србије ПКС не очекује неко веће појефтињење шарана и каже да је ова цена оптимална према свим трошковима производње. Додаје да је цена шарана прошлог децембра била идентична као сада.

Подсећа да су рибњаци, због короне, односно зато што није било слава, прослава, затворених пијаца, направили огромне губитке и да је последица била смањење производње. Она се сада поправља, а цену диктира однос понуде и тражње, значи сада је мања понуда, а већа тражња. И инпути су све скупљи.

„Шаран је до скора у велепродаји коштао 580 динара плус ПДВ од десет одсто. Наше цене су на нивоу окружења Мађарске, Бугарске, Хрватске, Чешке. Да су цене сличне види се и по томе што се ова риба не увози, јер нема рачунице. Код нас је царина на увоз шарана 18 одсто и 12 динара прелевман. Струја нам је поскупела за више од 150 одсто, гориво је поскупело, плате смо морали да повећамо. Рибњаци су још увек у тешкој ситуацији, имају велике намете у односу на земље у региону по питању водопривредних обавеза. Хрватска то плаћа осам пута мање од нас”, каже наш саговорник.

Велику штету праве и крадљивци, добро опремљене групе са најсавременијим средствима за ноћно осматрање, ронилачким оделима и сваку ноћ харају по рибњацима. То је велики проблем. Додаје да се у наредном периоду до Божића потроши око 3.000 тона рибе, а не верује да у тову има више од тога. Ако цена падне, можемо доћи у ситуацију да за следећи ускршњи пост цена расте, што се и десило у овој години, јер је нестало рибе.

Рибњаци ће сем шарана нудити и сома, амура, толстолобика, пастрмку, али је сва остала слатководна риба тек десет одсто укупне производње. Ипак, око шарана се све врти.

„Никоме не смета што је морска риба много више поскупела, а смета што је шаран поскупео. Квалитет те рибе коју ми правимо сигурно је најбољи у Европи. Једе контролисану храну, по резултатима испитивања у Институту за технологији меса сви параметри пестициди, тешки метали, антибиотици су много нижи него што је дозвољено, и до сто пута нижи”, каже Анастасов.

Ипак, када се погледа структура потрошње рибе, види се, по вредности увоза од 70 милиона евра годишње, да преовлађују морска риба и прерађевине. Мала је потрошња рибе, и то четири, пет килограма по становнику, што је шест пута мање него у Европској унији, а десет пута мање него у Јапану.