Ратни добровољци су понос српског народа

Храброст и пожртвовање српских ратних добровољаца потврђени су током балканских и великог ослободилачког рата Србије – од Куманова, преко Брегалнице, Цера, Колубаре, голготе кроз Албанију, Солунског фронта до ослобођења Србије, они су исписали најсветлију страницу добровољачких покрета српског народа. „У периоду од 1912. до 1918. године број српских добровољаца у регуларној оперативној српској војсци је достизао и до петине укупног бројног стања”, каже за „Политику” генерал у пензији Милорад Ступар, почасни председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца.

Ово удружење окупља потомке добровољаца и поштоваоце њиховог дела у Србији, али и изван ње ради чувања сећања на те хероје, али и неговања и развијања часних слободарских традиција добровољства, грађењу слоге и патриотских осећања и заштите духовних вредности и културних добара српског народа. Генерал Ступар је на свечаној академији, недавно одржаној поводом 120. годишњице удружења у препуној свечаној сали Дома Војске Србије у Београду, одржао говор који је оставио снажан утисак на присутне, а у коме се осврнуо и на неке проблеме у односу према ветеранима у прошлости, али је изнео и неке предлоге за будућност.

Историја српског народа у вековној борби за опстанак и слободу изнедрила је најчасније витешко звање: српски ратник добровољац.

„Српски ратни добровољци су били припадници нашег народа који су се сами, својевољно, немобилисани, неприсиљени и неплаћени, у условима угрожености слободе српског народа и опстанка отаџбине, стављали у службу и под команду регуларне војске да учествују у оружаној борби на најтежим задацима, дају допринос у рату, спремни да жртвују свој живот, често о животе чланова својих породица, због слободе и опстанка српског народа и државе”, каже генерал Ступар.

Он истиче да су основни принципи понашања добровољаца били и биће – част, слобода и корист отаџбини.

„Са оваквим опредељењем и понашањем ратни добровољци су у вековној борби српског народа за слободу и одбрану државе по правилу уносили дух отпора у народ против насиља и неправди завојевача, без обзира на то ко је то био и са каквим циљевима је атаковао на српске етничке просторе”, рекао је Ступар.

Међутим, наглашава он, однос државе према добровољцима се мењао од поштовања у време краља Петра Првог Карађорђевића, до брзог заборава у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и прогона од стране комуниста у време социјалистичке Југославије. Посебно тежак период за српске добровољце и њихове периоде био је Други светски рат, када су многи од њих организовано убијани или депортовани у Мађарску у Румунију.

„У борби за истину о улози, жртвовању и положају српских ратних добровољаца значајну улогу током протеклих 120 година има њихово удружење, које је основано давне 1903. године у Београду уз сагласност и благослов краља Петра Првог Карађорђевића под називом Савез ратних добровољаца Краљевине Србије”, објашњава Ступар.

Данашњи назив удружење носи од 1969. године, када је обновљен његов рад захваљујући упорности па и, имајући у виду тадашње друштвено уређење, храбрости тада већ старих ратника и њихових потомака.

„У том дугогодишњем раду удружења, поред многобројних заслужних добровољаца – прегалаца, посебно смо захвални академику Радивоју Кашанину, Браниславу Пешићу, Петру Јовићу, Милораду Манићу и Лази Косановићу, који су у сложеним условима допринели опстанку и раду удружења српских добровољаца”, истиче Ступар.

Током дванаест деценија удружење је изградило домове добровољаца у Београду и Новом Саду, споменике војводи Вуку и Божидару Јанковићу, издало је 89 стручних књига, монографија и 79 бројева „Добровољачког гласника”, организован је низ изложби и других активности.

Ступар каже да ће се тако и наставити, недавно је изабрано ново руководство, а у плану је сарадња с Владом Србије и научним институцијама ради чувања сећања на славне претке, али и због „оживљавања добровољачког покрета у савременим геополитичким условима и борби за опстанак српске државе и народа”. Такође, радиће се на обнављању постојећих и подизању нових спомен-обележја као и на развијању родољубивих осећања код младих. Радиће се на враћању у ранијим временима конфисковане имовине удружења, а један од најсложенијих изазова биће изградња музеја посвећеног српским ратним добровољцима.